Поезија коју волим – Олга Бергољц – “ О самоћи „

Олга Бергољц: О САМОЋИ
(превео Анђелко Заблаћански)

Трен кад себи све о себи кажеш:
заталасаш једра у заливу
вешти летач над понором
стихом кад лажеш.

Све – о теби све је тек изазов, слутња
а ти надмен и довољан себи,
срећан што си, ко једро, сам тако
и према ближњима окрутан јако.

О, може ли – да траје магија.
Да избегнеш доказивање свету –
да ти си само ти – а не копија
и без сродства
Али – самоћа је попут ропства.