Топола Бола
Није ово Топола Бола
Ово су Врата нашег раја
Кроз њих су наши преци прошли
Након последњег издисаја
Ћутим безгласног ужаса мук
И видим невина лица
И уже уз које Блијеском пуже
Тисућу змија отровница
Којоти гладни крви траже
У ноћи дужој од в`јека
Наше се сјенке губе у тами
Поново мути се ријека
Опет џелати добро знани
У своме Олујном добу
Под овим Стаблом налазе хлада
За своју крваву гозбу
А сваког љета Дрво исцвјета
И очи висе са грана
Из сваког по једно сунце грије
Све дане наших дана
Ово дрво запис је патње
То није Топола Бола
То је читанка нашега јуче
И стабло српског непребола
Гордана Кукић
Istorija plus 