Pozitivni primeri iz srpsko -mađarske istorije – pesnik RADNOTI MIKLOŠ

Na slici je mađarski pesnik,jevrejskog porekla,Mikloš Radnoti ( 1909-1944 ).Zbog svog jevrejskog porekla odveden je na prinudni rad u od nacista okupiranu Srbiju.Tu je boravio u okolini Bora,u istočnoj Srbiji od 1.juna do 17.septembra 1944. godine.Kada su se partizanske i sovjetske jedinice približile tim krajevima,nacisti su evakuisali sve logoraše pa i pesnika.Otpočeo je marš smrti kroz Srbiju peške,pravcem Bor,Žagubica, Krepoljin, Petrovac, Mala Krsna, Požarevac, Smederevo, Beograd ,Zemun, Pančevo , Jabuka, Opovo, Perlez, Titel,Novi Sad, Srbobran, Čenej , Vrbas , Kúla, Crvenka,Kruščić,Sivac, Sombor, Bezdan i dalje kroz Mađarsku.
Pesnik je ubijen,negde na tom maršu smrti 9.novembra 1944. godine na teritoriji Mađarske.
Spada u najveće mađarske pesnike a boravak u Srbiji je ostavio traga na njegovom pesništvu u kome se u poslednjim pesmama često spominje Srbija.Četiri svoje pesme nazvao je imenom „Razglednica“.
Ovo je jedna od pesama koju je napisao u Srbiji.
Radnoti Mikloš – „Pismo voljenoj“

(Prevod Fehér Illés )
Dubina je puna muka, nemi svet,
u ušima mi tišina urla i povičem,
ali odgovora nema iz divlje,
daleke, ratom omeđene Srbije,
a ti si daleko.
Glas tvoj dopire
kroz snove,
danju srce te dotiče,
pa ćutim, dok neke ohole biljke
oko mene sa prirodom se mire.
Ne znam, kad mogu te ponovo sresti,
bila si čvrsta, teška, kao poema,
i lepa kao svetlost, kao senka,
koju i nemo i slepo bi našao.
Sad si izvan horizonta,
očima te tražim,
um te iznutra priziva,
stvarnost u san je sada pretvorena,
utonula u bunar puberteta.
Ljubomorno pitam: „Voliš li me još?“
i da na vrhuncu mladosti jednom
supruga ćeš mi biti,
opet se nadam
i kad se na budne staze vraćam,
znam, da jesi. Supruga i družica,
samo daleka! Iza tri surovih granica.
Već je jesen. Zar me ovde ostavlja?
Na poljupce jasna su sećanja.
Čekajući čudo provodim vreme,
dok smrtonosni rojevi zuje iznad mene,
diveći se plavetnilu neba
tvoje oko sam video,
ali postalo je mračno
i bombama je padati htelo.
Rob sam ,uprkos njih živim.
Procenio sam postojanje i sve što nadu priziva,
duž puteva duha i granica.
Do tebe stižem, preko jarkog žara,
ako treba
i kroz strahote pakla ću se probiti i vratiti,
ako treba,
biću tvrdokoran kao kora drveta.
A u stalnoj opasnosti smirenost
u zlu odraslih, divljih muškaraca
me smiruje i poput hladnog vala,
zakon 2×2 me obliva.
Lager Heidenau iznad Žagubice u brdima,

Ovo je spomenik pesniku Miklošu radnotiu u gradu Boru,u Srbiji.

VIII-IX 1944.