MIROSLAV ANTIĆ – SVE BOJE SVETA
Čudan je ovaj svet u meni,
kad se od lišća zazeleni
ili poplavi kao svila
od dečije kose i ptičjih krila.
Čudan je ovaj svet u meni,
kad sve požuti i porumeni.
Van mene dosta boja živi.
Van mene katkad svet i posivi
ili se smrači i naoblači.
Dobro je zato što postoje
i ove moje lepše boje.
I neki osmeh sunčan i plah.
I vetar nečujan kao dah.
Pa sve kad trne
i sve kad svene,
kad tmurno izgleda svet oko mene,
u meni živi sto vatrometa,
nekakvog šarenijeg i lepšeg sveta.
Ponekad želim da podelim,
moje rumeno sa gradom celim
i moje belo sa žutom travom
i moje žuto sa noći plavom
i moje plavo sa rekom snenom…
Jedino čuvam ono zeleno,
za neke oči što nisu moje,
al iz njih rastu,
odavno rastu,
sve druge oči i druge boje.
Istorija plus 