Izađe čovek sa fakulteta sa diplomom u rukama (pravom a ne onom predsedničkom) i kao i svaki početnik ima svoje ideale.Nisam dugo čekao na posao.Već posle pola godine uspeo sam da zamenjujem na godinu dana odsutnu koleginicu.Pred kraj prvog polugodišta sačekalo me je iznenađenje.Nekoliko učenika iz raznih razreda(troje ili četvoro) je zaslužilo čistu jedinicu .Pri tome su imali nebrojeno mogućnosti da poprave ocene,organizovanu dopunsku nastavu i dovoljno vremena da to urade. Nedelju dana pred sednicu odeljenskog veća sačekalo me je iznenađenje:U dnevnicima razreda u kojima sam predavao nije bila zaključena nijedna jedinica ?! Jedna koleginica koja je bila razredni starešina u jednom razredu gde sam predavao mi je prišla i rekla mi doslovce ovako: „Kolega kod nas nije praksa da se deci daju opomene.“ Nisam mogao da verujem šta slušam ! Videvši moje zblanuto lice brže -bolje je dodala da ima još vremena do sednice da se tih nekoliko jedinica možda popravi.Eto deca neka nauče nešto što najbolje znaju i to da se reši do sednice.Bio sam početnik i popustio sam.Ocene su učenici popravili.Kako ? Pa nije teško zamisliti.Kao kod čika zube.Ti kaži aaaaaaaa a ja ću da kažem dvaaaaa! „I tako je prošla sednica,u školi nije registrovana ni jedna jedina opomena.Pravo Potemkinovo selo.Bilo je to davno ali kasnije sam shvatio da to ima svoje razloge.
I svi su uključujući i mene poslušno igrali tu igru.Škola je uspešno izgledala u statistici kojom su se hvalili uzlaznom linijom prosvetnih vlasti,nastavnici nisu imali brige da li će preostati dovoljno dece u razredu a rukovodstvo je bilo zadovoljno.
Kasnije,i na drugim mestima nije bilo drugačije.Tu i tamo bi se pojavili pojedinci sa kičmom i mudima ( nezavisno od pola) koji su držali do sebe pa su bogami davali i poneku opomenu pa i rušili na popravni ispit ali se u osnovi situacija nije menjala.Mimikrija je bila nešto opšteprihvaćeno,nešto što je svima normalno i što eto tako mora.
A zašto je to tako ?
Pa ima više razloga:
1.Pare.Da se ne lažemo nastavnici imaju kriminalno male plate u odnosu na stručnu spremu i odgovornost posla kojim se bave.Dokoni ljudi koji nikada nisu kročili u učionicu ne znaju kako je to raditi sa decom.Ne znaju ni mnogi roditelji jer njihovu decu više viđamo mi nego oni.Nije šala,često je tako.
2.Kada u kolektivu nema solidarnosti i jedinstvenog stava a to se često dešava ( ne uvek ali je često) onda se na kraju svi povode za onima koji žele da se dodvoravaju….. (kome to sami dopišite i nema samo jedan odgovor nego više odgovora).
3.Sistem je potpuno pogrešno postavljen.Od nastavnika se traži da ispunjava određene standarde,da decu ocenjuje realno,da sa njima radi po nivoima znanja ali kada se odluči da detetu da opomenu ili jedinicu biva podvrgnut pravoj baražnoj vatri u kojoj se obaveze deteta potpuno gube a obaveze nastavnika dižu do nebesa.U takvoj situaciji dižu se ruke u znak predaje.
4.Kaže se osnovna škola je obavezna.U redu.Samo što kod nas postoji izvrtanje smisla obaveznosti pa se to u praksi pretvara u jednu šaradu u kojoj nastavnik postaje klovn koji dete zabavlja osam godina bez obzira na njegovo stvarno znanje a onda ga sa olakšanjem predaje u srednju školu gde se šarada često nastavlja.
Moje je mišljenje da dete koje ne zadovoljava osnovni nivo znanja već u prvom razredu treba da ponavlja razred a da pri tom država mora garantovati da to što učiteljica ili učitelj šalju to dete ponovo u prvi razred neće uticati na ukidanje razreda i smanjivanje plate.Dok toga nema,džabe je sve.
Ovako,učenici i njihovi roditelji ne brinu mnogo zbog jedinica svoje dece.Ako brinu to je zbog sujete,zbog želje da možda upišu bolje srednje škole ali da brinu zbog ponavljanja razreda e to je zaista retko.
O takozvanim vukovcima i petičarima u drugom delu…..
Istorija plus 