Na današnji dan 5.februara 1894. godine u Beogradu je rođena Ksenija Atanasijević.Otac joj je bio lekar,upravnik Opšte bolnice.Već u dvanaestoj godini ostala je bez oba roditelja.Brigu o njoj je preuzela njena maćeha,nastavnica Više ženske škole Sofija Atanasijević.
Ksenija je studirala filozofiju na Beogradskom univerzitetu, gde joj je profesor glavnog predmeta bio slavni i uvaženi Branislav Petronijević.Profesor Petronijević je Kseniju visoko cenio i neformalno je proglašavao za svoju naslednicu.Tada počinju i napadi bezobrazluka u čaršiji koja šuška o njihovoj ljubavnoj vezi.
Pošto je diplomirala,Ksenija je 1922. godine odbranila doktorsku tezu „Brunovo učenje o najmanjem“ (o Đordanu Brunu).Tako je postala prva žena koja je doktorirala na Beogradskom univerzitetu.
U komisiji su bili Branislav Petronijević,Milutin Milanković i Veselin Čajkanović .
Prilikom ispitivanja profesor Petronijević je postavljao izuzetno teška pitanja ali je Ksenija sa velikim uspehom na njih odgovarala,istrpevši i šale „između redova“ da je pametna kao muško.To će na nju uticati da počne borbu za prava žena u Kraljevini Jugoslaviji.
Palanački duh nije mogao da se pomiri sa time da je jedna žena dospela tako visoko u društvu..Gradom je počeo da se širi trač da je ona ljubavnica njene najbolje prijateljice Zore Stanković.Kada se to pokzalo kao netačno okomili su se na njenu vezu sa oženjenim, poznatim beogradskim lekarom Milanom Markovićem.Žuta štampa – „Balkan “ i „Veče“ optuživali su Kseniju da razara porodicu a napadi nisu prestali ni kada se Marković zvanično razveo od svoje žene i venčao sa Ksenijom.
Ksenija postaje predavač na univerzitetu.kao reakcija na to, uvređeni profesor Miloš Trivunac izjavljuje:
„Ima krajeva u Srbiji gde žene ljube u ruke mlađe muškarce a vi hoćete da date katedru docenta jednoj mladoj devojci.“
Njene kolege profesori ne prestaju sa spletkama protiv nje.Optužuju je za plagijat.Traži se njeno izbacivanje sa fakulteta.Ksenija na to odgovara polemičkim tekstovima,poziva one koji je napadaju da za svoje tvrdnje pruže dokaze,što druga strana ne čini ali… prolazi vreme a čaršija u svojoj zluradosti i bezobrazluku postaje ubeđena da tu ipak nečega ima.
Osam godina traje ta borba.U međuvremenu Enciklopedija Britanika njen doktorski rad uvrštava u relevantna dela za shvatanje misli Đordana Bruna.
Iscrpljena dugogodišnjom borbom sa lažovima i pokvarenim ljudima godine 1936. Ksenija je napisala molbu za penziju.
Za vreme Drugog svetskog rata odbija da potpiše Apel beogradskih intelektualaca (reč je o apelu kvinslinške vlade protiv ustanka i borbe protiv okupatora).Uhapšena je od strane Gestapoa zbog svojih predratnih tekstova u kojima je branila Jevreje.Nakon rata uhapsile su je i komunističke vlasti.
Oslobođena je ali lišena svih građanskih prava a njene knjige su zabranjene.Ipak je nastavila anononimno da radi.Njeni rukopisi većinom nisu pronađeni ali iz onog što jeste može se zaključiti da je ona tvorac veoma originalnog i celovitog filozofskog sistema.
Ksenija Atanasijević je objavila delo „Filozofski fragmenti“,prevodila Aristotela,Platona,Spinozu,Adlera.Napisala je mnogo studija,članaka,etičkih i metafizičkih rasprava.
Umrla je u Beogradu 1981. godine.
Sahranjena je na beogradskom novom groblju.Grobno mesto je kasnije prekopano i prodato novim vlasnicima a grobne ploče uništene krajem osamdesetih godina.Nema više nikakvog obeležja da se tu nalazi njen grob.
Ako ovo društvo nije sramota zbog njene sudbine a posebno posmrtnog odnosa prema njoj evo ja ću u svoje ime reći da me je sramota !
( za tekst su korišteni podaci sa raznih veb stranica )
Istorija plus 