Uvek kada su u pitanju kontroverzni događaji iz naše istorije porazi me činjenica kako je užasno mnogo onih ljudi koji sve doživljavaju površno,navijački,sa unapred zacementiranim stavovima.Nema ni malo želje da se nešto kritički preispita,da se makar saslušaju i ona gledišta koja nisu u skladu sa onim što mi sami mislimo.Masa dežurnih nacionalnih i anacionalnih radnika,levičari i desničari, otimaju se o ovaj datum 27.mart 1941., pokušavajući da nam nametnu svoje gledište,najčešće isključivo kao konačnu i nepromenljivu istinu.
Priznajem da me događaji koji su se desili 27.marta 1941. inspirišu ali isklučivo u cilju traženja istine a ne u smislu opravdavanja dnevne politike ili podilaženja sopstvenom narodu.Ubeđen sam da najviše koristi činiš svom narodu ako pokušaš da ga vodiš u pravcu istine.
Početkom godine 1941. situacija u Evropi je takva da je fašizam i nacizam na pragu velike pobede.Francuska je kapitulirala,veliki deo Evrope osvojile su nemačke trupe.Najveći deo evropskih zemalja je pristupio ili se sprema da pristupi Trojnom paktu ( savezu Nemačke,Italije i Japana ).Velika Britanija sama ratuje protiv sila Trojnog pakta i očajnički joj je potreban svaki saveznik,bilo gde u svetu a pogotovo u Evropi.
Sa druge strane Kraljevina Jugoslavija je skoro sa svih strana (osim Grčke) okružena zemljama koje su članice Trojnog pakta.Da nesreća bude veća,njeni direktni susedi su Nemačka i Italija.Velika Britanija je geografski daleko.
Jugoslavija je pod upravom kraljevskog namesništva na čijem čelu je knez Pavle Karađorđević.Zemlju razdiru nacionalne suprotnosti,pre svega između Srba i Hrvata,pa ipak knez Pavle uspeva da čitavih godinu i po dana Jugoslaviju sačuva od rata i održi njenu neutralnost.
Knez Pavle je oduvek bio smatran anglofilom,ne germanofilom nego anglofilom ! I sprovodio je politiku koja je pogodovala engleskim interesima sve dok nije počeo drugi svetski rat.Kao pametan i inteligentan čovek odlično je znao da ulazak u rat Srbima može doneti samo stradanje a i čitavoj zemlji.I pokušavao je nemoguće,da zemlju po svaku cenu sačuva od rata.
Interes Nemačke,početkom 1941. godine je bio da stvori mirnu i sigurnu pozadinu u Evropi koja ničim ne bi ometala glavni strateški plan a to je bio napad na Sovjetski Savez.U skladu sa tim nije se nikako moglo dozvoliti da Jugoslavija bude potencijalno ratište i saveznik Engleza.Zbog toga je knez Pavle pozvan u Nemačku gde je prisustvovao vojnim manevrima koji su naravno imali cilj da ga zastraše.Međutim Hitler i nacističke vođe su više puta priznali da se knez opirao pristupanju Trojnom paktu bukvalno do poslednje sekunde.Na kraju je ipak pristao ali pod kakvim uslovima.
Nacistički generali su se žalili da Hitler tretira Jugoslaviju i Pavla kao primadone jer im je sporazumom o pristupanju Trojnom paktu,koji je 25.marta 1941. godine potpisao predsednik vlade Jugoslavije Dragiša Cvetković,garantovano da nemačke trupe neće prolaziti teritorijom Jugoslavije za vreme trajanja rata,da Jugoslavija neće morati ekonomski da pomaže sile Trojnog pakta,da se one neće mešati u unutrašnju politiku Jugoslavije pa čak je i stavljeno u naznaku da Jugoslavija može da računa na izvesna teritorijalna proširenja u pravcu Grčke (luka Solun).
Može se naravno reći da je sve to bila šarena laža,Hitlerov trik itd.Hajde da probamo racionalno da posmatramo stvari.Sa malo više hrabrosti možemo reći da nije bilo puča i demonstracija 27.marta 1941. godine,Jugoslavija je mogla da prespava drugi svetski rat,kao Španija recimo.Jeste li sigurni da bi rat zahvatio pre ili kasnije Jugoslaviju ? Da li bi danas bilo mnogo više Srba ali i pripadnika drugih naroda i nacionalnih manjina ? Da li bi poslednjih 50 godina dvadesetog veka na Balkanu bila komunistička diktatura ?
Zvanična britanska politika i njena ekspozitura britanska obaveštajna služba pomno su i pažljivo pratile razvoj situacije u Jugoslaviji i bile su spremne za događaje koji će uslediti.Može se slobodno reći da je u martu 1941. godine Jugoslavija za rad britanske obaveštajne službe uživala apsolutni prioritet.
Britanci su odlično znali za antinacističko,antifašističko ili hajde da budemo precizniji antigermansko raspoloženje srpskog naroda i upravo zato su krenuli još 1940. godine u akciju.Izdašno su plaćani opozicioni političari iz redova Srba da zastupaju politiku u skladu sa britanskim interesima.
Postoje dokumenti o tome da su novac od Engleza primali vođe Radikalne,Zemljoradničke,Demokratske i Samostalne demokratske stranke.Pominju se Milan Gavrilović,Miloš Tupanjanin,Srđan Budisavljević,Milan Grol,Miloš Trifunović i mnogi drugi.Istovremeno novac je isplačivan i mnogim tzv. patriotskim udruženjima poput četničkih udruženja ali i novinarima,opozicionim listovima,privrednicima,apsolutno svima za koje je britanska obaveštajna služba procenila da joj mogu biti od koristi.Svi su oni horski napadali vladu i kneza Pavla za izdaju zemlje čime je stvorena pogodna atmosfera za državni udar.Najvažnija je ipak bila vojska i pre svega unutar nje vazduhoplovstvo čiji je kompletni vrh bio otvoreno u službi britanskih interesa a pod maskom patriotizma.Ključna figura je bio general Borivoje Mirković a tek kasnije će u prvi plan isplivati nešto kolebljiviji i mnogo manje hrabriji Dušan Simović.I njih dvojica će biti obilato pomagani od strane Engleza.Stvorena je velika zaverenička mreža u vojsci,pre svega sastavljena od Srba koja je u noći 26 na 27. mart 1941. godine izvršila državni udar,smenila i pohapsila članove vlade i kneza Pavla a za punoletnog proglasila 17-godišnjeg prestolonaslednika Petra II Karađorđevića.Ovaj dečak je bio sasvim nedorastao velikim događajima čiji je akter ne svojom voljom odjednom postao.To će se videti iz njegovih kasnijih poteza tokom rata.Nije imao pojma da se uopšte sprema državni udar.Zaverenici su ga stavili pred svršen čin,proglasivši ga punoletnim.Imali su čak toliko drskosti da falsifikuju njegovo radijsko obraćanje javnosti.Tekst o preuzimanju kraljevske vlasti u Jugoslaviji je na radiu čitao kraljevski oficir po imenu Jakov Jovović koji je uspešno imitirao njegov glas.
Kada je došao 27.mart čitav posao je već bio završen.Ostalo je još samo jedno da se odradi a to je da se pokaže kako novi režim ima masovnu podršku.Nesumnjivo je da je dobar deo naroda samoinicijativno izašao na ulice ali je isto tako tačno i da je dobrim delom to bila organizovana akcija i to usmeravana i organizovana od ljudi koji su bili na platnom spisku britanske obaveštajne službe.
Klicalo se čitav dan širom zemlje a najviše u Beogradu – „Bolje rat nego pakt !“ i „Bolje grob nego rob !“ , veličali Britanija i Sovjetski Savez,kralj Petar i Staljin.Moj deda koji je sve to gledao u provincijskoj varijanti u Somboru gde je živeo pričao mi je da je vikano „Ne bojmo se Rima i Berlina dok imamo Petra i Staljina !“Uprkos parolama komunisti nisu organizovali demonstracije,niti su im davali masovnost,niti su im davali ton.Oni su bili zatečeni masom i prilično pogubljeni jer ih je obavezivao pakt Staljin -Hitler sklopljen 1939. godine.Britanski imperijalisti su im bili veći neprijatelji od nacista i fašista !!! Kada su videli kolika masa je na ulicama i oni su se priključili i pokušavali tu i tamo da vode glavnu reč što im uopšte nije uspelo.Naknadno je falsifikovanjem istorije ispalo da su čitavu stvar pokrenuli baš oni što nema blage veze sa istinom !
Pučisti su preuzeli vlast ali su se odmah nakon toga suočli sa velikim problemom.Od obećane ogromne engleske vojne i materijalne pomoći nije bilo ništa ! Kada su to videli novi predsednik vlade Simović i njegovi saradnici pokušavali su trapavo da spasu što se spasti može jer su znali da će Hitler zbog puča napasti Jugoslaviju ! Te priče o tome kako jadni Simović tobože to nije ni slutio pa je za 6.april zakazao svadbu svoje ćerke su takve boze i gluposti da nisu ni dostojne komentara.Dakle vlada je propustila da izvrši mobilizaciju na vreme,da tobože ne bi iritirala Nemačku,u vladu su kooptirane i pristalice Nemačke poput Vlatka Mačeka a peta kolona je nesmetano vršljala zemljom jer su joj glupost i nepromišljenost dobrog dela srpskog naroda stvorile povod da konačno ostvari svoje ciljeve.Tu pre svega mislim na ustaški ološ koji je dočekao svojih pet minuta.
Napad nacista na Beograd i Jugoslaviju 6.aprila 1941. godine je bio surov i zločinački ! To niko ne spori ali da li se mogao izbeći e tu smo već različitog mišljenja.Ja mislim da se mogao izbeći i baš bih voleo da me neko argumentima,ARGUMENTIMA ubedi u suprotno !
Svi važniji akteri državnog udara od 27.marta 1941. godine su za vreme aprilskog rata napustili zemlju ostavivši narod na milost i nemilost okupatorima i onima još gorim od okupatora a to su bile ustaše.Neki su se nakon rata poput generala Simovića vratili u komunističku Jugoslaviju gde su uživali sve privilegije u zamenu za falsifikovanje i lažiranje pomenutih događaja.
Posledice drugog svetskog rata u Jugoslaviji su bile strašne.Pre svega po srpski narod ali i sve ostale narode.Jeste li sigurni da bi bilo Jasenovca i onolikog stradanja Srba da nije bilo iracionalnosti i nepromišljenosti 27.marta 1941. godine ? Ili možda mislite da uopšte nije važno koliko Srba pogine ako je to u korist slobode i pravde ? Da su tako srpske vođe razmišljale tokom istorije Srba danas uopšte ne bi bilo !
Ne mislim da je vreme koje prolazi u istoriji isključivo saveznik istine.Ono je mnogo češće saveznik laži i upravo zato je dužnost novih generacija da stalno i uvek iznova sve preispituju,da ne veruju u crno-belo,da uvek traže puteve ka istini,pa šta košta da košta.
Istorija plus 