Drugi svetski rat je Tita lansirao do vlasti.Sasvim je sigurno da nije bilo rata da ne bi bilo ni Tita.Došlo je njegovih pet minuta i on je to iskoristio maestralno.To mu se mora priznati !
Godine 1941. u mesecu aprilu Kraljevinu Jugoslaviju su sa svih strana napale nacističke i fašističke vojske a pomagale su ih i domaće izdajice.Praktično je oružani otpor bio prepušten Srbima ( i časnim izuzecima iz redova drugih naroda).Srbi su se okupacijom i komadanjem Jugoslavije našli u smrtnoj opasnosti.To će odlično iskoristiti komunisti predvođeni Josipom Brozom.
No ne budimo tako nepošteni prema Titu.Ono što mu se mora priznati kao zasluga je da je odmah osudio ustašku državu i sprečio pokušaje nekih svojih partijskih funkcionera da osnuju KP NDH.Međutim isto tako mora da se zna da sve do 22. juna 1941. godine komunistima pa ni njihovom šefu Titu nije padalo na pamet da pokreću oružanu borbu.Pozvaće na oružani ustanak tek kada je nacistička Nemačka napala na Sovjetski Savez,njihovu pravu i jedinu domovinu i uzdanicu.Naknadno falsifikovanje istorije ne pomaže.Tito je videvši euforiju kod Hrvata (da se ne lažemo ogromna većina je u početku podržala stvaranje NDH i tek kasnije će to da se promeni) i njihovo oduševljenje slomom Jugoslavije krenuo za Beograd znajući da se srpski narod neće pomiriti sa okupacijom i fašizmom i to je bilo tačno.
U međuvremenu na teritoriji okupirane Srbije počeo je da se samoorganizuje drugi pokret otpora predvođen oficirima kraljevske vojske na čelu sa Dražom Mihailovićem koji su odbili da se predaju okupatoru.Zamisli paradoksa saradnici okupatora se ne predaju okupatoru ??? Pa nešto tu očigledno ne štima ! Mihailović je imao potpuno drugačiju koncepciju otpora okupatoru od Tita.Njegov plan koji se svodio na manje akcije,sabotaže i organizovanje snažne mreže oružanih odreda,prikupljanje obaveštajnih podataka,spasavanje naroda poremetila je pojava Titovih oružanih odreda – partizana.
Možemo raspravljati o tome da li je to bila dobro osmišljena taktika ili ne ali je činjenica da su partizani u okupiranoj Srbiji jače i snažnije krenuli u borbu protiv okupatora i to se mora priznati.Antifašističko opredeljenje i borbenost partizana i njihovog rukovodstva na čelu sa Titom je neosporna i zaslužuje svaku pohvalu.Takva borbenost u jednom trenutku je povukla i Mihailovića pa su i njegove jedinice aktivno učestvovale u borbama sa okupatorom.Zašto je onda došlo do razdora i građanskog rata među Srbima ? Došlo je zbog želje komunističkog rukovodstva na čelu sa Titom da iskoristi borbu protiv okupatora da se revolucionarnim putem dokopa vlasti i nesposobnosti Mihailovića i njegovih četnika da nađu adekvatne odgovore na novonastalu situaciju.Mihailović je pogrešio u više stvari.Prva greška je bila što je potpuno zanemario nezadovoljstvo naroda Kraljevinom Jugoslavijom i tu ne govorimo samo o nezadovoljstvu nesrpskih naroda,nego i nezadovoljstvu dobrog dela Srba van Srbije.Za mene je bilo veoma interesantno i indikativno kada sam čitao dokumente o raznim savetovanjima četničkih vođa po Bosni,Hercegovini,Dalmaciji,Lici gde se apsolutno svuda provlači teza o tome da oni priznaju Dražu kao komandanta formalno ali da ni po cenu smrti ne žele da im komanduju srbijanski oficiri !!! Mihailović tim masama nije ponudio apsolutno ništa novo i time je dobar deo oterao pravo u ruke partizana koji su planski i veoma smišljeno proturali priču o novom i pravednijem društvu.Druga velika greška je bila što je svoj pokret ograničio isključivo na srpski narod.Ta filozofiranja kako je u njegovim jedinicama bilo i nešto Hrvata,Slovenaca i Bošnjaka ne znače apsolutno ništa.To je bila apsolutno srpska vojska.E sad ako je to srpska vojska,postavlja se logično pitanje zašto se ta vojska nije onda borila za Srbiju umesto za Jugoslaviju ? Moje je mišljenje da je Draža zamišljao Jugoslaviju kao dominantno srpsku državu čime je odbio od sebe sve nesrpske narode.Mihailović je pokušao nemoguće da istovremeno sačuva i monarhiju i Jugoslaviju u starom obliku i sa još dominatnijim srpskim uticajem nego ranije i da se usput obračuna i sa okupatorom i sa komunistima.Mislim da je sasvim jasno da je to bila iluzija od samog početka.Jednostavno on se preigrao i preračunao,što ga je na kraju i koštalo.
Ali da se vratimo komunistima i Titu.Za razliku od Mihailovića i njegovog pokreta koji se tek organizovao,komunisti su iako malobrojni bili prisutni u svim delovima Jugoslavije i pod čvrstom kontrolom Tita.Za Titov pokret nije toliko bila ključna Srbija iako se on sam tu nalazio sve do kraja 1941. godine nego upravo ustaška NDH.Jedna banda zlikovaca i izroda hrvatskog naroda zvana ustaše,u jednom trenutku(recimo do jeseni 1941. godine) zadobila je podršku dobrog dela hrvatskog i jednog dela bošnjačkog naroda.To je iskoristila da počini nezapamćene zločine nad Srbima u Bosni i Hercegovini,Hrvatskoj i Sremu.Reakcija na to bila je savim spontana.Srpski narod se SAMOORGANIZOVAO U ODBRANI GOLOG ŽIVOTA !!!
nastaviće se…
Istorija plus 