Dvadeseti vek će čovečanstvo pamtiti mnogo više po ružnom nego po lepom.Dva svetska rata,eksplozija nasilja,totalitarne ideologije,istrebljenje čitavih naroda.
Komad tog odvratnog vremena prikazao je pisac nemačko -jevrejskog porekla Franc Verfel u svom delu „Četrdeset dana Musa Daga“.
Roman je inspirisan istinitim događajima koji su se desili u leto 1915. godine.Musa Dag je jedno brdo čija se lokacija može videti na ovoj karti koju prilažem:
U Prvom svetskom ratu Turska je bila saveznik Nemačke i Austro-Ugarske.Jedan od uspostavljenih frontova na kojem su ratovali turski vojnici nalazio se u planinskom području Kavkaza.Tu su se vodile borbe turskih i ruskih vojnih jedinica.U tadašnjoj Turskoj živela je brojna manjina pravoslavnih hrišćana -Jermeni.Oni su predstavljali većinu na delovima teritorije današnje Turske,Iraka,Sirije kao i kavkaskih zemalja.Sav taj prostor bio je pod upravom tadašnje Turske.Godine 1915 turska vlada je došla do zaključka da je rat idealno vreme da se obračuna sa Jermenima i ukloni ih sa svoje zamišljene nacionalne teritorije.Svaki rat je idealna prilika za najprljavije zamisli pa je tako i turska vlada odlučila da pod izgovorom da Jermeni jedva čekaju rusku vojsku i rade za njene interese „preseli“ Jermene dalje od fronta i to u pustinje današnjeg Iraka i Sirije.Plan je podrazumevao pljačku jermenske imovine jer su oni morali da ostave svoje kuće i svoju zemlju.Dugačke kolone Jermena su terane pod neljudskim i divljačkim uslovima na marševe smrti,gde im je uskraćivana hrana i gde su celo vreme puta bili izloženi torturi i svim vrstama nasilja.Svaki Jermen je praktično predstavljao slobodnu metu,što znači da su žene mogle biti u bilo kojem trenutku silovane,isto se odnosilo i na žensku i mušku decu a oni koji nisu poumirali od napora pešačenja kroz pustinjske krajeve,poubijani su usput.To su bili praktično marševi smrti ili pokretni genocid čitavog jednog naroda.
O ovom genocidu ni danas ne sme slobodno da se piše i govori u Turskoj zbog otpora desnih i konzervativnih delova društva.Čuveni turski pisac Orhan Pamuk je imao silnih problema jer je otvoreno i hrabro progovorio o genocidu nad Jermenima.
Taj genocid je na žalost skoro u potpunosti uspeo.Poubijano je jako mnogo ljudi ali je sećanje na njih ostalo živo.Ove godine se navršava tačno 100 godina od tog užasnog događaja.Kada sam uzeo tu knjigu iz somborske biblioteke na čitanje stvarno nisam znao ni da govori o Jermenima,ni da govori o genocidu,niti da se ove godine navršava 100 godina od tog događaja.Slučajnost ili ne,sada nije ni važno jer mi je drago da sam je pročitao.
Dakle većina Jermena je stradala ali je bilo i primera uspešnog pružanja otpora nasilju turskih vlasti.Jedan od tih primera odigrao se u leto 1915. godine na brdu Musa Dag.Jermeni iz okoline,suočeni sa namerama turskih vlasti da ih pobiju,odlučili su da se utvrde na vrhu brda i da ako već moraju da umru, ne daju jevtino svoje živote.Njihov herojski otpor trajao je 40 dana.
Kako je Verfel došao uopšte na ideju da o tome piše ? On je poticao iz izuzetno bogate porodice,bio je u mogućnosti da mnogo putuje pa je tako boravio i u Damasku,glavnom gradu današnje Sirije,odakle najverovatnije potiču njegova saznanja o genocidu nad Jermenima.Bio je učesnik Prvog svetskog rata i poznati antimilitarista i pacifista i što je isto jako važno jevrejskog porekla.Bio je svestan nadolazećeg nacizma i genocida nad Jevrejima.On sam se na vreme sklonio na sigurno(umro je u Americi 1945. godine nekoliko dana pre nego što će Japan položiti oružje u ratu) ali njegov narod je doživeo strašnu sudbinu u Drugom svetskom ratu.O tome se sada mnogo zna ali se o genocidu nad Jermenima zna mnogo manje.
Na žalost mi na Balkanu živimo u prostoru gde je u dvadesetom veku genocid postao toliko često pominjana reč.Primeri užasnih zločina u Prvom svetskom ratu nad Srbima u Srbiji,pa onda u Drugom svetskom ratu nad Srbima a kasnije nad Hrvatima i Muslimanima,pa na kraju rata i nad Mađarima i Nemcima,zatim u ratovima devedesetih godina maltene nad svim balkanskim narodima na teritoriji bivše Jugoslavije pokazuju da ljudi nisu ništa naučili od istorije makar koliko im se ona predstavljala kao učiteljica života !
Roman je napisan 1935. godine i svojevremeno je u Kraljevini Jugoslaviji bio čak i zabranjen jer je očigledno narušavao imidž jedne politike koja je baš tada zagovarala približavanje nacističkoj Nemačkoj i fašističkoj Italiji za vreme vlade Milana Stojadinovića.
Formalno,glavni junak romana je Gabrijel Bagratjan,Jermen koji se za vreme Prvog svetskog rata vraća u svoju domovinu Tursku,za koju se borio za vreme Balkanskih ratova 1912-1913.On je rezervni oficir i želi da se stavi na raspolaganje svojoj domovini ne sluteći da ona sa njim i pripadnicima njegovog naroda ima sasvim drugačije planove.Glavni junak romana je zapravo čitav narod,jermenski narod.
Gabrijel Bagratjan se sa ženom francuskinjom i četrnaestogodišnjim sinom vraća u svoj rodni kraj gde se polako suočava sa realnošću.Upada u jedan svet od kojeg se tokom dugog boravka u Francuskoj udaljio ali se začuđujuće brzo u njega vraća ( kao da je brzinom svetlosti iz njega isparilo sve francusko a ponovo se stvorilo sve jermensko),za moj ukus taj proces je Verfel previše ubrzao jer ispada da se Bagratjan obratio čim je osetio miris rodne grude.Sumnjam da u stvarnom životu to ide tako brzo.On se suočava sa jednim svetom koji je dosta zatvoren u sebe,svetom Orijenta i Jermenima koji smatraju da su sva mesta na svetu jednaka a da je sav spoljni svet zapravo sadržan u unutarnjem svetu.
Kada Verfel govori o Jermenima često prelazi u patetiku,često ta slika martirizma ma koliko da je zasnovana na činjenicama u njegovoj interpretaciji izaziva određeni otpor zbog rečenica koje koristi a u kojima sve što je tursko ispada nečovečno i zlo a kada se o tom zlu govori to je nekako površno opisivanje zla pa čitalac ima utisak da je to pristrasno.Međutim,Verfel odlično poznaje istoriju i u romanu ima dosta i istorijskih likova.Zanimljivi su opisi jermenske zemlje,Orijenta uopšte.Pred nama se otvara čitav jedan svet prepun turskih i jermenskih izraza,geografskih pojmova,navika,običaja itd.
Sve je to sasvim na mestu ali nekako kada čovek to čita ima utisak da je to pisao čovek koji je duboko ogorčen,ogorčen činjenicom što se takvo zlo uopšte moglo dogoditi.Ogorčen čovek,upada u zamku da ga proglase pristrasnim,da ga proglase navijačkim.Recimo turski likovi su svi redom prikazani kao zli ljudi,maltene nema nikoga ko to nije a to zlo je nekako opisano površno.Kao da recimo nekome kažete: „Ti si zao !“ ali uskratite svako duže i podrobnije obrazloženje.Na takav način se ne stvara osnova za dobru poruku i pouku romana,upravo suprotno stvara se poruka mržnje i osvete.Čak i u pogovoru knjige,jedan jermenski pisac,preporučujući knjigu srpskim čitaocima kaže da ipak kreatori zločina nisu izbegli pravednu kaznu jer ih je stigla osvetnička jermenska ruka ! Pa naravno da zločin mora da se kazni ali se od osvete ne živi niti osveta sme i može da bude politički program
Oni koji vole istoriju,uživaće u ovoj knjizi.Pisac ima šta i da kaže o ljubavi(mada su i muško – ženski odnosi u romanu razumljivo isključivo u funkciji priče o jednom narodu i njegovoj borbi)i ne može se reći da nije kritičan prema nekim likovima -Jermenima jer udara po njihovim ružnim osobinama.
Kada bih ja trebao da ocenim knjigu od jedan do deset rekao bi sedam.Dakle vrednost knjige je ukazivanje na veliki zločin nad Jermenima,genocid koji je inspirisao kasnije zločine,posebno one u Drugom svetskom ratu(Kažu da je Hitler jednom rekao: „Ko se danas seća Jermena !“) i kritičnost prema narodu koji je žrtva jer mnogi pripadnici progonjenog naroda svojim ponašanjem u dobu zla njemu zapravo dopinose.Vrednost je mnogo odlično opisane istorije,izvanredno poznavanje prostora i običaja,mentaliteta.Mane su povremeni prelazak u patetiku i preterani martirizam,suviše velika kritičnost prema svemu evropskom,nedostatak pozitivnih likova ili lika među Turcima i površno opisivanje zločinaca među njima i izostanak pozitivne poruke na kraju,nečega što bi bio pravi zalog za budućnost,drugačiju i lepšu budućnost.Šta preovladava i kako se završila priča o Musa Dagu pročitajte sami.Bez obzira na mane iskreno preporučujem !
Istorija plus 