ЈАБУКА ОД КРВИ И ЗЛАТА
Јабука од крви и злата,
што на небу сивилу се отима,
у сањиве сате друштво ми прави.
Лењо се ређају села од блата,
шетају лица од врата до врата
а време стоји и срце крвари.
Далеко још спавају нежност и срећа,
топла кожа као први снег чиста,
душо моја племенита,слатка,
сузо моја из молитве,
што на икони блиста.
Кад затворим очи
усне што пеку пољубаца жедне,
још неситражена места
на твом телу траже
и кад коначно мисле да су нашле,
тражити даље, све драже је и драже.
И тишина је често јача од буке,
док стидљиве очи испод трепавица беже.
И кад си поред мене у гомили а не могу те таћи,
ништа ми на свету није теже.
СТРАНАЦ
Огромне логорске ватре видео сам у твојим очима,
док си посматрала спржену траву у старом парку.
Ћутала си.
Чобани су управо терали овце преко корзоа,
клепетуше су бубњале у твојим ушима
и зуби куштравих,прљавих паса
сијали су у мраку.
И видела си планине како израњају изнад старог торња,
како се крш и лед спајају високо изнад њега
и не дају ти да одмориш очи уживајући у одсјају
зелених поља на небу.
Ни тишине више није било јер сви су имали звучнике у грлу
али ти си ипак успела да чујеш
цигле грофовске и царске, како јецају и цвиле по шталама.
И осетила си како гомила духова пролази кроз твоје срце
јер гробови су тонули бежећи од смрада.
ЉУБАВНО ПИСМО НЕПОЗНАТОЈ
Како да ти кажем ?
Можда је поглед тишине пун ?
Можда је шапат што ходницима лута ?
Можда је малена птица,
сузама сликана,
трајно заробљена на сликарском платну,
што се упорно свом снагом,
за комад црвеног неба бори ?
Како да ти кажем ?
Можда је само порука од треме плашљива ?
Можда се крије у поздраву ?
Можда је само молитва,
искрена и тиха
сваког дана изговорена ?
Можда је од лепоте препун цвет ?
Јер чак и кад ме избегаваш,
само кап твоје пажње је сав мој свет.
БОЖИЈЕ ПОЉЕ
На Божијем пољу,
у напуштеном вагону,
што на слепом колосеку
у корову стоји,
седиш као некад, поносна у гужви,
предивна и сама а поглед ти године броји.
Руменило са неба пада на баште и њиве,
дан се полако шором за одлазак спрема,
свега има,свега има
ал снова више нема,снова више нема.
Одлазе полако из споменара речи,
док срце девојке још љубави тражи,
нико не види шта је дубоко у теби,
нико не види да ти око повремено влажи.
И сав тај спржени ваздух августа,
поново лети и кружи међу нама.
Згрчени прсти,молитва на клупи,
чежња и жеља хоћу ли те срести,
тај чаробни поглед у кога цео свет стане,
тај глас што ме свуда љуби.
Од куће до школе, од школе до куће
добро познат пут, сваки дан исти
и дечија срца,невина и чиста,
што увек ти поправе дане.
Гледам кроз прозор,
лутају ми мисли,
док се дан за одлазак булеваром спрема,
свега има,свега има
ал снова више нема,снова више нема.
БОЛ
Дираш своје тело прстима брзим у мраку,
баш као неко…неко…
Можда се појави…
Све те беживотне ствари,предмети од мраза,
полако добијају значај,имена,
то су твоји пријатељи,само те они воле
без услова,савета,
без лажи,предавања.
Не идеш нигде, врата су далеко,срећа још даље.
Вртиш увек изнова познате сцене,
боду те са свих страна
али можда се промене,
неким чудом,поруком,
звоном,гласом,додиром.
Сакривена и заборављена у поткровљу и тами,
душа ти пуна топлине чека,
полудела да жара некоме да,
да је коначно ослободи неко… неко…
Мрзиш речи сам,сама,сами,
сањаш усне пуне врелине,сањаш да летиш
небом и свемиром.
ДРИНА
Два стакленца сијају у Дрини
или ја то само сањам твоје очи.
Тишина се око мене свилена скрила,
шапуће ти нежно хаљина,
у сну си већ одавно моја била.
Клизе ми кроз прсте лагано капи Дрине
или ја то само осећам ритам твојих трептаја,мила.
Плешу плави кристали свуда по мом лицу
или ме то само гледаш радознало,
као да ми најдубље тајне тражиш.
Да ли већ знаш или само слутиш,
колико ми значиш.
Ледена и брза,
кроз камење и стење,
свим срцем ка облацима јуриша Дрина.
Предала си ми погледом све рајске боје реке,мила,
у сну си већ одавно моја била.
РЕЧНИК ЗА ДВОЈЕ
Гледам те.И знам да знаш,
како ми из очију црно мастило капље,
како ми дрхте мисли о теби
као скитнице бичеване ветром,
како бих да љубим све боје
на хаљини што милује тело твоје.
Гледам те.И знам да знаш,
да нико, никада, нигде неће знати,
речник је ово само за нас двоје.
Слушај како дивљају страсти,
као музика слободне планинске реке.
Док ме гледаш у тишини,
срце ће ми пасти,
пред ноге твоје,
руке кренути на бутине,
што ме маме у врелине своје.
Не брини.
Нико никада неће знати.
Речник је ово само за нас двоје.
КРИЗА
Заборавио сам одавно све путеве
који воде ка теби.
Расуле се
све те пажљиво биране речи
које си волела.
Нестале,
негде у тами,без повратка.
Па ипак,кад ме покоси викенд
као мали пропали празник,
сетим се да ти једном рекох:
„Где год да одеш,
само ти си моја судбина.“
Пролазе имена,тела,речи,
улицом жене воде љубав са пролећем,
као да их опија
тај свежи мирис слободе.
Знам,
требало би да кренем даље.
Да те коначно избришем,
Да не остане
од тебе ништа,
Али не иде.
Лажем да те мрзим,да имам од тебе бољу,
да ниси вредна.
Маску за маском трошим пред свима
али кад ми тишина као џелат
у четири зида приђе,
схватим да само ти си моја судбина.
ОРХИДЕЈА ПЕТРОГРАДА
Отворим тајну књигу неког чудесног света
и као печат судбине,
пољуби ме жестоко твоје име.
Осетим сву врелину твога тела,
замирише забрањена петроградска орхидеја.
Шаљем ти речи преко стена и звезда,
тајне поруке,скривене знаке,
очи ми само тебе гладне,
зенице широке
а жеље јаке.
Откад те знам сан је само прошлост,
према теби бројим минуте и сате
и само са тобом бих да упознам вечност,
само тебе би очи стално да прате.
ОБЛАК У ПОЖАРУ
Делимо клупу јутро и ја.
Улицама још господаре голубови,
далеки излози пуни блага још не сјаје
и нема ко да их гледа.
Цртам те мислима,
по чаршавима,по зидовима,
сликам те прстима,
дижем те у облаке,
у рајске пожаре,
на таласе ветрова,
у најлепше делове неба.
Прича ми прошлост заводнички о теби,
гласом демона топлим од лепоте,
како сам слеп и не видим
како си ме желела.
Прича ми да ти у очима
један пољубац само мене чека,
да си само опрезна,плашљива и тиха.
Поверујем све.
Угледам те у даљини.
као Петра си недостижна.
Вичем : „Примети ме !“
А онда.. тишина нека
поново све разори,
ранама се огласи,
све је само чежња и илузија.
Istorija plus 