Godina je 1917. Frajburg,Švajcarska.Neposredno nakon što je diplomirao na tamošnjem univerzitetu a samo šest dana po položenom poslednjem ispitu, jedan 27 godišnji mladić,srpske nacionalnosti je, nakon popijene kafe, iznenada izgubio svest, a ubrzo mu je stalo srce.Bio je 11.avgust. Porodica je posumnjala na ubistvo, ali lokalne vlasti su se suprotstavljale obdukciji. Ona je, ipak, obavljena, a u želucu su pronađene perforacije prouzrokovane trovanjem, najverovatnije arsenikom. Službeni zapisnik sa obdukcije nikad nije pronađen.
Mladić se zvao Vladimir Gaćinović i bio je ideolog i jedan od osnivača nacionalno-revolucionarne organizacije „Mlada Bosna“ koja je postala poznata po tome što su njeni pripadnici izvršili atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda,28.juna 1914. godine,što je bio povod za izbijanje prvog svetskog rata.
Prethodne godine umro je car Austro-Ugarske Franjo Josif a nasledio ga je njegov rođak Karlo,koji nije verovao u pobedu centralnih sila pa je pokušavao da okonča rat,naravno istovremeno pokušavajući da iz njega što bezbolnije izađe i sa minimalnim gubicima za monarhiju.Upravo zato započeli su tajni pregovori sa silama Antante,pre svega Francuskom, preko austrougarskog princa Siksta Burbonskog Habsburškog.
Godine 1917. i u prvim mesecima 1918. situacija na frontovima je bila povoljnija za centralne sile (Austro-Ugarsku i Nemačku).Rusija je bila uzdrmana revolucijama,istočni front se raspao a 3.marta 1918. godine potpisan je mir sa Rusijom i ta država je izašla iz rata.Nemačka i Austro-Ugarska proširili su se duboko na rusku teritoriju.Čak je 20.marta uspostavljena prva redovna vazdušna linija Beč-Kijev. Austrougarska vojska je do nogu potukla Italijane oktobra 1917. godine u bici kod Kobarida (Kaporeta).Novi nemački dalekometni Krup topovi sa udaljenosti od preko 100 km gađali su Pariz a nemačke trupe su se približile na svega 60 km od glavnog grada Francuske.
Mnogima i u redovima Antante je moglo izgledati da je sasvim moguće da gube rat.
Srpska vlada i dvor tada su se nalazili u Grčkoj i sigurno su sa velikom zabrinutošću pratili situaciju na frontovima.
USLOV CARA KARLA za mir sa silama Antante je bio sledeći kada je u pitanju Srbija:
Car Karlo je (u svojeručnom pismu predsedniku Francuske Poenkareu od 24. marta 1917. godine) u pogledu Srbije imao sledeće zahteve: „Da Kraljevina Srbija ubuduće prekine sa bilo kojim društvom ili organizacijom koja bi težila za raspadom Monarhije, naročito sa Narodnom odbranom, i da sva takva društva i organizacije uništi; da svim sredstvima u njenoj vlasti lojalno sprečava svaku takvu političku agitaciju, bilo u Srbiji bilo izvan njenih granica“.
Upravo zato regent Aleksandar Karađorđević je otpočeo obračun sa Dragutinom Dimitrijevićem Apisom i ljudima iz Crne ruke.
U listu „Blic“ sam naišao na ovo(izvod iz dužeg teksta):
U literaturi se navodi da je pukovnik Petar Živković u vreme Solunskog procesa(suđenje Apisu i Crnoj ruci)putovao u Švajcarsku „sa naročitom pismenom porukom regenta Aleksandra za princa Siksta Burbonskog“, koji je kao opunomoćenik austrijskog cara Karla vodio pregovore o separatnom miru sa silama Antante. Dobijeni nalog, međutim, Živković nije izvršio, tvrdi se, i to zato što je hteo da ga iskoristi za ucenjivanje regenta Aleksandra. Deponovao ga je u jednoj banci u Švajcarskoj…
Jedan od onih koji su prvi ustvrdili da je regent Aleksandar poslao Petra Živkovića u Švajcarsku, sa pismom za Siksta Burbonskog, bio je crnorukac Vladimir Tucović. U svojim zabeleškama on je izneo da je regent Aleksandar to učinio u času kad su pokrenuti pregovori o separatnom miru između Austrougarske i sila Antante.
U brošuri „Solunski proces 1916-1917“ anonimnog autora, objavljenoj u Beogradu 1923. godine, rečeno je, pored ostalog: 1) da je Solunski proces „u dubokoj uzročnoj vezi sa pregovorima Austrije za separatan mir“, 2) da su se „unutrašnji razlozi koji su vladu rukovodili da izvrši atak na organizaciju Ujedinjenje ili smrt poklapali sa spoljnom nuždom“. Sve je to značilo, da su „ljudi osuđeni i pobijeni ne radi svojih krivica, radi toga što su radili protiv države ili pripremali stvari za koje se optužuju, nego što je tako odlučeno iz političkih razloga“.
Dakle najverovatnije je srpska vlada na neki način,naravno u strogoj tajnosti pregovarala sa Austro-Ugarskom o nekoj vrsti separatnog mira 1917. godine.Koliko su duboko išli ti pregovori to će verovatno zauvek ostati tajna ali je činjenica da se upravo u toj godini dogodio proces protiv Apisa i smrt Vladimira Gaćinovića u Švajcarskoj.
Da li je Gaćinović ubijen u akciji austrougarskih agenata-ubica ili srpskih ili su to uradili zajedno ili je po nalogu nekoga od njih ubijen, nikada nećemo saznati ali je činjenica da je ubijen i njegova smrt je misterija i zaslužuje sav trud istoričara da je pokušaju barem delimično rasvetliti !
Znamo da je rat završen pobedom sila Antante a u okviru toga i pobedom Srbije pa je čitava stvar zataškavana i prećutkivana ali istina nekako nađe svoje puteve da uvek ispliva na površinu.
Istorija plus 