Španija je preživela jedan užasan građanski rat 1936 – 1939.Bio je to rat između komunista i fašista ili ako vam se više sviđa između naprednih i nazadnih snaga ili ako vam se više sviđa između republikanaca i monarhista ili ako vam se više sviđa između levice i desnice ili ako vam se više sviđa između ateista i katolika ili ili ili ili….Počeo sam tekst ovako jer želim da odmah stvorim utisak o ovom izuzetnom romanu kao nečemu što ruši prividnu istoriju,što pokazuje da se istina proteže iznad naših ograničenih čula kojima je možemo odmah i u celosti sagledati.Za to je potrebno vreme,napor i veliko srce.
Sredovečna žena levičarskog opredeljenja,Tina Bros pravi neku reportažu o školama i zato ih obilazi.U jednoj seoskoj školi radnici koji su obavljali neke radove pronalaze i predaju joj neke stare sveske.Ispostavi se da one krije pismo koje je seoski učitelj Oriol Fonteljes napisao svome detetu koje nije bio u prilici da upozna jer ga je trudna supruga ostavila zbog njegovih političkih stavova.
Tina,koju njen muž Žordi vara sa drugom ženom,počinje da se uživljava u priču seoskog učitelja koji je izgubio život u tom selu pod nerazjašnjenim okolnostima 1944. godine.Situaciju dodatno komplikuje i činjenica da Tinin sin Arnau želi da ode u manastir što se kosi sa uverenjima njegovih roditelja koji su ubeđeni ateisti i levičari.
Setio sam se na ovom mestu svih tih tragičnih podela koje su porušile mnoge porodice,kako je politika unela razdor u njih.Ja sam sve to proživeo na svojoj koži ali to je neka druga i mnogo intimnija priča.
Dakle žena kojoj se život raspada na parčiće počinje da istražuje misteriju jednog sasvim drugog života iz jednog sasvim drugog vremena i shvata da istorija živi i dalje,da istina gubi bitku pred manipulacijama svih vrsta.Njena misija postaje da istraži šta se zapravo dogodilo sa tim učiteljem i kako je izgubio život.
Tina je romantična i nežna ali joj je život pun razočaranja.Shvata da je njen muž ne voli,da neće da sa njom gleda u zvezde i postaje razočarana činjenicom da vekovi treba da prođu da svetlost zvezda stigne do zenice voljene osobe.
Priča o učitelju Oriolu Fonteljesu dešava se za vreme drugog svetskog rata.U Španiji je već pobedio fašizam,general Franko a zemlja je neutralna i formalno ne učestvuje u ratu.Oriol sa trudnom ženom dolazi u selo koje se nalazi u planinama Pirineji blizu francuske granice,da bi prihvatio službu seoskog učitelja.No te planine su pune gerilaca -partizana koji se još uvek očajnički bore protiv Frankovog režima.Oriol misli da je moguće živeti mirno i van politike,biti neutralan te posvetiti se njegovom omiljenom hobiju slikarstvu.Uskoro će da uvidi da je to iluzija i da čovek mora da odabere stranu.U selu svoje posede ima i bogata i lepa udovica Elisenda Vilabru koja od njega naručuje svoj portret.Hemija proradi i njih dvoje potonu u strast.No Elisenda je pristalica vladajućeg frankističkog režima i to tim više jer su joj levičarski gerilci ubili oca i brata kada su jednom napali na selo. Ona je vatreni katolik i spolja gledano živi besprekornim verkim životom ali njen paralelni i tajni život se sastoji od devize – „Uzmi sve što ti život pruža“.Kada joj treba seks ona ga lako nalazi zahvaljujući svojoj lepoti.Njen stalni ljubavnik je mladi žigolo Kike,duplo mlađi od nje koji radi kao instruktor skijanja.Osim toga Elisenda se ne ustručava ni da preda svoje telo povremeno i drugim muškarcima ako joj to služi da bi dobila još više novca i moći.Ona je praktično sinonim za moćnu,bogatu,lepu i strastvenu ženu.Svi je muškarci žele žvalavim pogledima je gutaju ,istražuju njene obline,zamišljaju je golu ali je ona svesna da je sve to deo života i da su putevi gospodnji raznovrsni i puni krivina.I pred jednom takvom ženom odjednom se pojavi ljubav jer se zaljubljuje u seoskog učitelja i slikara Oriola Fonteljesa.
Oriolu se nimalo ne sviđa ono što vidi oko sebe a to je nasilje frankističkog režima i prvog čoveka sela Valentija Targe,ne sviđa mu se korupcija i pljačka koje karakterišu taj režim ali ga svo to društvo uvlači u svoj vrtlog zbog čega ga trudna žena napušta i odlazi iz sela bez traga optužujući ga da je fašista.Kada ga napusti žena on postaje na neki način plen Elisende Vilabru,ne želi više da se odupire toj predivnoj ženi.Za njega je to strast a za nju čista ljubav.
Njegova pozicija u selu postaje neizdržljiva jer ga svojim smatraju i fašisti i gerilci -levičari.Pristaje da na tavanu drži tajnu radio stanicu kojom javlja gerilcima pokrete fašističkih trupa.
Jednog dana gerilci upadaju u selo i Oriol biva ubijen.Kako i na koji način i od koga to pročitajte sami jer to je ključ ovog uzbudljivog romana.
Nakon njegove smrti za jedne je Oriol fašistički junak koji je odbranio selo i katoličku veru.Za druge je heroj proleterske revolucije a za zaljubljenu Elisendu njena večna ljubav i ni manje ni više nego svetac i to doslovni svetac potvrđen od vrha katoličke crkve.
Kada čitate ovu izuzetnu knjigu vi nikada zapravo niste sigurni u kojem ste trenutno vremenu jer istorija živi i dalje.Ratovi se uvek jače prelamaju kroz mala mesta jer u njima svako svakoga zna i mržnja se lepi za zidove.Sećam se kada sam istraživao porodično poreklo sa tatine strane.To je jedno malo hercegovačko selo od jedva nekoliko stotina stanovnika,pola sela su bili partizani a pola četnici.I sad zamisli taj život kada su kuće tako blizu jedne drugih a mržnja je svuda.Mora da je bio pakao jer rat je odlična prilika za privatne obračune.Tako je i ovde.Kada život prerasta u istoriju bolje je biti sa nekim nego sam i teško je ostati neopredeljen.Ne vredi se kleti u večna prijateljstva ako su ti prijatelji daleko.Moraš da naučiš da živiš sa svojom okolinom kakva god da je.
Oriol razmišlja imaju li ta deca ultrakatoličke Španije budućnost čak i u tom malom pirinejskom selu sa svojim katalonskim jezikom (koji su frankisti zabranili).Nije važno što su talentovana i dobra kada im Bog nije dao šansu da nešto postanu.Osuđeni su na siromaštvo i bedu.
I tako dolazimo do vremena skoro današnjeg.Vladavina novca na sve strane,pohlepa i bahatost novih generacija čiji je jedini ideal novac i moć.U tom svetu luta nesrećna Tina Bros istražujući život Oriola Fonteljesa.U toj trci ona će prvo da izgubi svoje dete jer odlazi u manastir,svoga muža jer je vara sa drugom,svoju dojku jer boluje od raka a na kraju i život a da istinu neće uspeti da iznese pred svetlo reflektora.A možda ljude i ne zanima istina ? Možda više vole da žive u laži.
Da li treba optuživati Elisendu Vilabru što ne može da zaboravi svoju večnu ljubav,seoskog učitelja i što želi da od njega načini sveca ? Naravno da ne jer vreme beži i ne osvrće se nazad. Mnogo je svetaca koji su bili hulje kaže se na jednom mestu u romanu a da li je to bio i učitelj Oriol to ćete morati da istražite VI dragi čitaoče !
Kažu da se najbolnije ljudi sećaju žrtava sa samog kraja rata iz poslednjih trenutaka.Tako i seoski učitelj prvo dobija ulicu a onda gubi ulicu sve kako već vetar duva i koja politička garnitura dolazi na vlast.
Šezdeset godina kasnije od smrti Oriola Fonteljesa u njegovom selu će mu biti podignut spomenik.Da li će na njemu biti ispisano mučeniku,borcu za katoličku Španiju,falangu i Franka ili proleteru,gerilcu i borcu za svetsku revoluciju to ćete videti ako pročitate knjigu.
Za kraj,da li ste ikada pokušali da čujete reku ? Čak i ove naše prividno nečujne ravničarske ? Dunav,Duna,Donau….Zamislite te priče ? Zar nije lepo maštati o tome ?
Ako čitate ovaj roman isključivo kao ljubavni što je naravno sasvim moguća motivacija da li bi želeli ako ste žensko da vas vaš muškarac ovako gleda:
„Nijedan je muškarac nije tako gledao.Nikad ranije nije osetila niti će ikada osetiti tu vrstu poštovanja i znatiželje jednog obrazovanog,uglađenog i nežnog muškarca…“
Seoski učitelj je svom nikada viđenom detetu napisao sledeće:
„Izbegni licemerje,ne sudi drugima,nemoj im nikako nauditi,ne idi za počastima,potraži mesta gde će tvoj doprinos biti najdelotvorniji a ne najupadljiviji.“
Izuzetan roman katalonskog pisca Žauma Kabrea (1947.Barselona -).Ocena od jedan do deset devetka.
Đorđe Milošević
Istorija plus 