Strip je važan oblik književnosti. Ubeđen sam u to. Odrastati uz stripove (one prave)po mom skromnom mišljenju može samo da obogati karakter.Ne pamtim kada sam prvi put u rukama imao strip ali bilo je to svakako za vreme pohađanja osnovne škole.Svi moji drugari su čitali stripove a dosta smo ih i razmenjivali i što sada žalim više od svega i prodavali na buvljoj pijaci.Nikada neću prežaliti moju kolekciju stripa Alan Ford.Koliko se sećam imao sam barem stotinak komada.Sada imam četiri ili pet.Čovek pravi gluposti u svom životu pa sam tako i ja napravio glupost kada sam to prodao.
Čitao sam i Zagora i Bleka Stenu i Teks Vilera i Komandanta Marka i Taličnog Toma sa braćom Dalton i Mandraka i Marti Misteriju ali ništa nije ostavilo u meni tako dubok trag kao strip Alan Ford.Da bi se to shvatilo treba shvatiti kontekst godina u kojima sam ga intenzivno čitao.To su bile čuvene osamdesete.Kritika društva u kome smo živeli je bila ograničena i tačno se znalo šta se sme a šta ne sme.U tom kontekstu pojava ovog stripa je bila neka vrsta subverzije jer nas je naučio da kad izađemo na ulicu nećemo obavezno zateći med i mleko,ni cveće na putu nego izopačene i amoralne njuške od kojih se može lako nastradati.Sve je to bilo prožeto humorom,komadićima jednog sveta koji je za nas bio nedostižan i što je za mene jako važno sa mnogo,mnogo istorije.
Lik matorog mudraca Broja Jedan koji surovo eksploatiše svoje zaposlene iz grupe TNT ali ih istovremeno i štiti i deli im „mudre“ savete je bio besmrtan.I zato i danas kažem sasvim ozbiljan da je najbolji istoričar na svetu upravo Broj jedan.Poslušajte samo:
Istorija plus 