< Milan Konjović rođen je 28.01.1898. u Somboru, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju.
Prvi put izlaže 1914. u somborskoj gimnaziji. Slikarstvo studira od 1919. u Pragu, na Akademiji likovnih umetnosti u klasi Vlaha Bukovca. Nakon dva semestra studije nastavlja samostalno u Pragu (avangardni češki slikar Jan Zrzavi ga upućuje na Leonarda), Beču i po nemačkim muzejima. U maju 1924. stiže u Pariz i ostaje do 1932. godine, do svog konačnog povratka u Sombor. U Parizu postiže zapažene uspehe samostalnim izložbama, kao i sudelovanjem na izložbama pariških salona. U Parizu nastaje Konjovićeva „plava faza“ (1923—1933). Po povrtaku u domovinu posvetio se slikanju domovine, njenog pejzaža, ljudi i ambijenta sa strašću vizionara koji svemu što radi daje pečat autentične stvaralačke ličnosti. Leti slika u Dalmaciji (Mlini, Cavtat, Dubrovnik). Za vreme rata 1941. je u zarobljeništvu u Osnabriku. Posle povratka, 1943, 1944. i 1949. godine nastaju Konjovićevi pasteli. Ulja stišanog kolorita, nastala od 1945—1952 sačinjavaju umetnikovu „sivu fazu“. Godina 1953. znači preokret u Konjovićevom slikarstvu: odnos prema predmetu je nov, slobodniji; na platnima „kolorističke faze“ plamsa čista intenzivna boja. Nova slikarska orijentacija kulminira i traje na radovima „asocijativne faze“ (1960—1984).
1985. počinje sa prvim varijacijama na temu vizanijske umetnosti, i do kraja 1990. nastaje tridesetak dela nove „vizantijske faze“, sa kojom se završava Konjovićev prebogati opus od oko 6000 radova, većinom ulja, ostalo su crteži, akvareli, pasteli, grafike, tempera, tapiserije, pozorišnih scenografija, skica za kostim, vitraža, mozaika i drugo. Ovo jedinstveno, raznovrsno delo afirmisalo je ime svoga majstora sa 300 samostalnih izložbi i oko 700 grupnih u zemlji i inostranstvu.
Njegovi radovi se nalaze u brojnim galerijama i muzejima u zemlji, kao i u značajnim kolekcijama u inostranstvu.
U Somboru 1966. godine otvorena je Galerija „Milan Konjović“, u kojoj se hronološkim postavkama i tematskim izložbama prezentuju dela koja je umetnik darovao svom gradu. Fond Galerije sačinjavaju 1060 radova.
Za redovnog člana Vojvođanske akademije nauka i umetnosti izabran je 1979, za dopisnog člana Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti 1986, a za redovnog člana Srpske akademije i umetnosti 1992.
Dobitnikje mnogobrojnih značajnih nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu.
Umro je u Somboru, 20. oktobra 1993. godine.
Istražujući mađarsku ratnu štampu naišao sam na vrlo interesantan članak koji verujem, baca malo drugačije svetlo na Milana Konjovića.
Mađarski list „Délvidék“ koji je tokom drugog svetskog rata izlazio u Somboru objavio je u broju od 10.novembra 1942. godine sledeći tekst:
„Veliki uspeh Milana Konjovića u Budimpešti.“
Prošle nedelje u Tamaš galeriji u Budimpešti otvorena je izložba slika somborskog slikara Milana Konjovića.Na otvaranju su se pojavile ugledne ličnosti iz društvenog života Budimpešte u velikom broju a prisustvovao je i DR: SZINNYEI MERSE JENÖ, MAĐARSKI KRALJEVSKI MINISTAR OBRAZOVANJA I VERA.Predstavljanje Milana Konjovića u Budimpešti izazvalo je ogroman uspeh.Svi listovi imaju najbolje mišljenje o njegovoj umetnosti a Feja Géza misli da je sa Milanom Konjovićem vraćena Bačka dala jedan od najvećih umetničkih poklona zemlji.
Konjović u Tamaš galeriji gostuje sa svega 30 slika ali među ovih 30 slika nema nijedne uobičajne,sve slike su uzavrele,uravnotežene u boji,formi i atmosferi i pokazuju stanje sadašnjosti jednog zrelog umetnika.Milan Konjović,slikar Bačke,pesnik je ovog širokog čistog horizonta i teške,žitorodne zemlje i u njegovoj umetnosti živi najsnažnije couleur locale,koja naš kraj čini toliko specifičnim i od drugih delova zemlje drugaćijim.
Budimpeštanski kritičari su pravilno primetili u umetnosti Konjovića s jedne strane srpske korene a s druge mađarsko vaspitanje čijeg se uticaja nikad nije mogao osloboditi i sa čijom je pomoći stigao ne samo do samoostvarenja nego se i vratio kulturi od koje je to vaspitanje dobio.Uspeh Milana Konjovića je više od običnog umetničkog uspeha.Ovom uspehu je značajan podsticaj dala sudbina doline Dunava zato što moramo da naglasimo da je Konjović umetnički izraz ne samo jednog predela i ne samo jednog naroda nego posredno onaj koji potpomaže onu ljudsku i evropsku želju koja se pre ili kasnije mora izraziti u znaku mira i razumevanja.Kako to kaže Feja Géza poštovanje jedinstvenosti i umetnosti Milana Konjovića je naša stvar,ne obaveza,nego privilegija a razumevanje ne samo jedan lep duhovni pokret i ljudski momenat vredan poštovanja nego i most prema budućnosti.Ne samo Milanu Konjoviću nego i našem mađarstvu ponosno ukazujemo da je ovog umetnika,koga zbog njegove forme u užem zavičaju možda nisu dovoljno cenili sada PODIGAO USPEH,ODJEDNOM JE POSTAO MODERAN SLIKAR.U BUDIMPEŠTI SU NJEGOVE SLIKE TRAŽENE,OSIM MINISTARSTVA KULTURE,Muzeja lepih umetnosti i Galerije glavnog grada i privatna lica su kupila od njega slike.Ovaj uspeh je preko poštovanja jednog izvanrednog umetnika i plemeniti gest na koji će možda vreme dati dostojan odgovor.
SAMO 10 MESECI PRE OVE IZLOŽBE MAĐARSKA VOJSKA I ŽANDARMERIJA JE U JUŽNOJ BAČKOJ, NA SAMO 100 KM OD KONJOVIĆEVOG GRADA SOMBORA POČINILA VELIKE ZLOČINE U ZLOGLASNOJ RACIJI, KADA JE STRADALO NEKOLIKO HILJADA NEVINIH LJUDI,UGLAVNOM SRBA I JEVREJA.
NAKON ZAVRŠETKA RATA KONJOVIĆ ĆE NAPRAVITI KARIJERU I U NOVOM REŽIMU.
TITOV PORTRET -AUTOR MILAN KONJOVIĆ
Istorija plus 