Браћа од стричева -Душан Ковачевић
Дојахаше једног дана на коњима,
Мазгама,мулама и магарцима,
Гонећи козе,овце и марву рогату,
репату,грлату и сакату.
Праћени атима врана и буљина
С крилатим мишевима у перчинима,
Подврискујући,певајући и пуцајући,
Окићени венцима лука и паприке,
Накривљених капа на главама без
врата,
У цокулама с белим пертлама
И седам кора блата,
Огрнути кожама јарца који се још
увек дере –
Драли су га на брзину,јуче,
Погледа мутних,упртих у туђе,
Упадоше преко капија и ограда,
Провалише на задња врата куће –
У рату свикли да увек са леђа долазе,
Упадоше без помоз Бог,
Без добар дан,
(За Бога не чуше – у злодан рођени)
Упадоше,капе побацаше,
Цокуле цокулама поскидаше,
Кошуље до учкура раскопчаше,
Па почеше,као и обично,
Да се шале ружно,недолично,
Па навалише да се дозивају,
Довикују и по плећима ударају,
Па повадише љуте сиреве,
И по глави флашу ракије,
Па нагнуше да наздрављају,
Да размењују сир и флаше,
Да се надмећу ко више пије,
Па почеше слова да држе –
Здравицу за здравицом да зборе до
зоре
Као да су добродошли,
Као да их је икад ико звао,
Као да им се икад ико обрадовао !
Istorija plus 