Početkom dvadesetog veka bečke kafane su bile pojam.Pune ogledala,kožnih sofa,mrkih mermernih zidova gde jutarnje sunce ulazi blagim zracima,gde je veče toplo dok vlažni sneg udara o prozore,gde pesnici,studenti i knjigovođe borave zajedno,gde miriše na kafu i štrudlu od jabuka,gde čovek može da posmatra,priča,čita ili gleda svojoj ljubavi u oči.U tim kafanama su se mogli pronaći svi značajniji časopisi pa i književni i kulturni.
Ljudi su imali osećaj da je Austro-Ugarska večna baš kao i car Franc Jozef I koji je vladao od 1848 do 1916. godine.
Tako je holandski autor Hert Mak u svojoj knjizi „Evropa“ opisao Beč pred Prvi svetski rat.
No,to je bio privid.Ja lično se ne slažem da je Austro-Ugarska bila trula kako to serviraju pristrasniji istoričari ali je bila država koja se sve manje mogla nositi sa mnogobrojnim problemima.
Fascinantan je podatak da se samo u periodu od 1900 do 1919. godine u Ameriku iz Austro-Ugarske iselilo 3,5 miliona ljudi.
Koreni modernog antisemitizma su se pojavili baš u ovoj državi.Treba podsetiti da je 1884. godine na poziv antisemitskog,nacionalističkog i demagoškog političara Šenerera prvi put istaknut natpis -JEVREJIMA ZABRANJEN ULAZ ! Takođe prvi put je korišteno i runsko pismo,pozdrav hajl(živeo),podstican kult sunca i vatre,forsirane borbene pesme i oslovljavanje sa firer(vođa).Sve je to Hitler samo usavršio i na žalost primenio na najtragičniji način.
Dakle Austro-Ugarsku je zapravo sahranila njena vojna kamarila i to ne sva nego njen nemački deo koji se u svojoj pohlepi za novim teritorijama upustio u opasnu avanturu zvanu Prvi svetski rat.Interesantan je podatak da su neposredno nakon sarajevskog atentata mađarski oficiri neskriveno pozdravljali ubistvo prestolonaslednika Franca Ferdinanda(tek kasnije je vojna mašina homogenizovana protiv Srbije kao označenog krivca)jer je prestolonaslednik bio pristalica trijalističkog preuređenja monarhije a samim tim i rešenja koje je bilo u suprotnosti sa mađarskim nacionalnim interesima.
Ja lično ne mislim da su Gavrilo Princip i drugari sami sve to isplanirali i sproveli kako to stalno serviraju naši istoričari a nisam ni pristalica teze da je srpska vlada organizator atentata,još manje ruska tajna služba (Ohrana).Ja mislim da su organizatori crnorukci oko Apisa koji su pogrešno procenili efekte mogućeg atentata.Verovatno su se preigrali jer sigurno nisu hteli da izazovu rat.
No,nesumnjivo je da je Apis glavni organizator i zaista ne znam na osnovu čega se to i dalje osporava u Srbiji i među Srbima.
Hert Mak kaže (ne znam na osnovu kojih izvora ali je zanimljivo) da je prema svedočenjima sam Gavrilo Princip bio zaprepašten posledicama svog čina.Nije se naravno kajao ali je bio zaprepašten za šta je sve to iskorišteno i šta je sve nastalo iz toga.Ja mislim da je to tačno.
Istorija plus 