„Maturantski sastanak“ (1914) -Veljko Petrović

….Da,ali dok ste vi gutali gramatike,oduševljavali se Hektorom,smatrali za najvažniju stvar znati taj vaš „quin“ , ja sam golubario,dražio vaške , tukao se s čivutskom decom , preprodavao i kšeftovao očevim senom i baratao sa kočijašima. I saznao sam da je čovek sam sa svojom pesnicom, da svet laže i hoće da ga lažu , da napred ide onaj koji ume , a ne koji zna.Ja nisam verovao da će se mati ubiti, ma sto puta i kazala: „Ubiću se !“ Ja nikad nisam prebledeo ako bi me profesor uhvatio na nedelu, jer sam znao da sve nađe ipak svoje rešenje.Ja nisam nikad verovao u reči kao svršene činove.
I, eto,uspeo sam.
I županu se vrati dobro raspoloženje,turi ruke u pantalone, raširi se, i šaljivo razgleda po društvu, zaustavivši svoj porugljivi osmeh na Joci,koji je gledao preda se dok su mu ruke drhtale.
…. Moj Joco, na što ti je sve tvoje znanje , kad to u životu ne vredi ni po lule duvana ! Pa i vama, gospodine profesore ! Eto , sad vidite , razgledajte po nama ;
ništa vam ne vredi taj vaš ablativus absolutus , taj vaš strogi Cato ni Seneca ! Ja to nikada nisam znao , pa sam danas najmoćniji i najbogatiji , ergo – i najpametniji među vama.Badava , mislite vi sad u sebi šta hoćete , ali se svi vi meni klanjate i potrebni ste mene , i molite me , ako ne vi a ono vama slični. Meni se umiljavate , koji sam bio najgori đak među vama i sto puta zabeležen u razrednicu kao nevaljao i pokvaren.He-he-he ! , kako ono rekoste za mene: – „Od tebe neće ništa biti !“ He-he-he !….