Хрватског,југословенског и пре свега сјајног песника Тина Ујевића изузетно ценим.Ове реченице пишем намерно ћирилицом јер хоћу да покажем да је идеја хрватско – српског пријатељства велика и вечна без обзира на садашње околности.
Тина је ценио и мој покојни отац Михајло(чак је и насликао његову слику) а код њега баш није пролазило све јер је био изузетно национално опредељен.
Сањари, сами, у ходу, без воље да ишта кажу
примају звукове свијета до руба својих уста
и онда, бесвијесно, ником, у шапту образлажу
како је васиона дубока и страшно врло густа
Тин Ујевић
Istorija plus 