HERT MAK – „U EVROPI – PUTOVANJE KROZ DVADESETI VEK“ uvod

Iako sam istoričar po struci moram da priznam da knjige koje se bave istorijom znaju užasno da smaraju.Ne kažem da istoričar obavezno mora da ima književni talenat ali često se dešava da čak i dela sa najinteresantnijim temama zaglibe u beskrajnu hronologiju kao da se radi o statistici.Hert Mak je pokušao da napiše nešto drugo.Pre nego što sam počeo da čitam ovu knjigu pogledao sam biografiju autora za koga do tada uopšte nisam čuo.Holanđanin,novinar,studirao pravo i sociologiju.Ovo poslednje mi se učinilo važnim i nisam pogrešio jer se autor zaista potrudio da nam približi sliku društva koje opisuje kroz svedočenja običnih ljudi o važnim istorijskim događajima.Oni koji poznaju delo Fernana Brodela „Mediteran“ shvatiće kako po mom mišljenju treba da izgleda kvalitetna knjiga koja se bavi istorijom.Brodel je u svom delu dao detaljan opis mediteranskih zemalja šesnaestog veka kroz hiljade i hiljade svedočanstava.Osvetlio je istorijski period sa svih mogućih strana potpuno nepristrasno.Otkad sam čitao Brodela postavio sam sebi visoke standarde kada je reč o istorijskim delima jer znam kako to radi profesionalac i stručnjak pa više ne pristajem na amaterizam.Upravo zato me je Hert Mak iznenadio kvalitetom.Nije dodirnuo onu visinu na kojoj je Brodel ali njegovo delo može da se čita jer je po mom mišljenju zanimljivo i nepristrasno.
Knjiga je zamišljena da opiše dvadeseti vek kroz putovanja preko gradova Evrope,onih gradova koji su bili značajni za pojedine važne godine i događaje.Pošto je autor Holanđanin kreće od Amsterdama a završava sa Sarajevom.Autor je potrošio godinu dana svog života na putovanja a onda još i nekoliko godina na čitanje raznih izvora i dodatne informacije(blago njemu kad se rodio u Holandiji a ne u Srbiji – toliko o putovanjima).
Odmah na početku mi je zapala za oko konstatacija autora da čovek hodajući gradom zapravo putuje kroz vreme,pitanje je samo ima li oko i dušu da to primeti i shvati i talenat da o tome piše.
Šetate recimo Suboticom i prolazite kroz austrougarsku Suboticu,kroz jugoslovensku Suboticu,kroz mađarsku Suboticu,kroz srpsku Suboticu.Ne morate to tako da delite možete i kroz Titovu Suboticu,Suboticu Mikloša Hortija,Kralja Aleksandra,Cara Franje Josifa itd.
Postavlja se pitanje šta je to Evropa i mora li se uvek kada se o njoj govori upotrebljavati ona šablonizovana podela na zapad i istok(tako draga recimo baš Srbima a meni duboko odvratna.
A možda bi trebalo poslušati šta kaže Horhe Luis Borhes:
„Čovek namisli da svet unese u kartu.Godinama nastanjuje prostor slikama provincija,kraljevina,planina,zaliva,brodova,ostrva,riba,odaja,uređaja,zvezda,konja i osoba.Neposredno pred smrt otkrije sopstveni lik u strpljivom lavirintu linija.“ (nastaviće se…)