„Siromah sam, zarade nikakve nemam. I starao sam se i zauzimao, ne bih li kakvu god zaradu našao; no svo staranje i zauzimanje osta bezuspenšo. Moje bedno i jadno stanje nagoni me, te se obraćam Odboru Beogradskog pevačkog društva, da me, kao svog člana, pomogne, dok se u meni i poslednja iskra ne ugasi za svaki dalji mogući rad za se i za opštnost. Ja držim da svakom moralnom društvu valja, a i mora ležati na srcu opstanak pojedinih članova svojih, a naročito onih u kojih se vidi, ako ne silna darovitost, ono bar volja za rad. Nadam se da i Odbor Pevačkog društva neće smetnut’ s uma to staro, ali važno pravilo.“
S poštovanjem St. Stoj. Mokranjac
7. februara 1877. godine, Beograd
Ove redove napisao je jedan od najvećih srpskih kompozitora Stevan Stojanović Mokranjac kada je imao 21 godinu.
Srećom tu poslednju iskru nije nikada izgubio i stvorio je besmrtna dela koja inspirišu i današnju generaciju,barem one koji znaju da cene prave vrednosti.
Istorija plus 