27.јануара 2015. године биће тачно 70 година откако је ослобођен нацистички концентрациони логор смрти АУШВИЦ ! У знак сећања на милионе жртава постављам ову песму Десанке Максимовић,посвећену деци -највећим мученицима свих ратова !
Дечја витица у Освјенћиму -Десанка Максимовић
Жива још после пет лета и зима,
витица девојчице,као гуштер танка ,
лежи у страшном музеју Освјенћима,
и смеје се на сунцу без престанка.
Виде се руке мајке, иако их нема,
и како јој прсти дрхте и трну;
види се како дете на пут спрема
и сплиће му у косу слутњу црну.
Види се рука мајке чврсто стеже
витицу да се до ноћи не расплете;
на мајчином лицу види се суза вреже,
види се како се на њу смеши дете.
Крвника ледених виде се чете,
режу људске власи и дену у сена,
види се како неко земљом мете
коврџе деце и тешке косе жена.
На хрпе неко гомила их и баца
као руна пострижена са стада.
Виде се преплашене зенице стараца,
и цео народ како букти и страда.
Види се што се речју не да изрећи:
пуна јаре и жеравица врата;
примичу крвници тела деце пећи
на длановима огорелих лопата.
Види се уз старачких коса иње
витичица као гуштер витка и жива.
Виде се очи детета широке, сиње,
мада му прах на ветру већ почива.
Istorija plus 