Kada se Josip Broz početkom dvadesetih godina XX veka vratio iz Rusije u Kraljevinu Srba,Hrvata i Slovenaca zatekao je jednu državu sa kojom se sasvim sigurno nije mogao identifikovati ne samo kao komunista nego i kao Hrvat.To je bila država koju je iskreno svojom osećao samo srpski narod (čak ni tu ne baš svi,najviše Srbi iz Srbije), dok su svi ostali bili uglavnom protiv nje.Komunisti su sve do polovine tridesetih godina XX veka kao malobrojna i relativno beznačajna partija otvoreno agitovali za razbijanje Jugoslavije čime su se našli na liniji sa svim njenim drugim neprijateljima.Tito je sigurno bio svestan situacije da je ogromna većina Hrvata na liniji Hrvatske seljačke stranke i Stjepana Radića i tako se u praksi i ponašao pokušavajući da agituje u hrvatskim masama parolama protiv kralja i njegove Kraljevine SHS,kasnije Jugoslavije dodajući im komunističku dimenziju.Taj period se Josipu Brozu može veoma ozbiljno zameriti jer je kasnije potpuno napustio tu priču i postao pristalica Jugoslavije.
Broz je prošao zatvorsku školu,robijao je zbog svojih uverenja što je za svako poštovanje ! Ljudi koji su u stanju da zbog onoga u šta veruju idu u zatvor i to izdrže zaslužuju priznanje.
Kada je izašao sa robije ubrzo je ponovo dospeo u Sovjetski Savez i tu počinje zapravo njegov uspon na lestvici komunističkih funkcionera a uspinjao se špijuniranjem i denunciranjem svojih partijskih drugova od kojih su zbog toga mnogi izgubili svoje živote po Staljinovim zatvorima,gulazima,logorima itd.To bi njegovi obožavaoci danas da zaborave i prećute ali je istorija nemilosrdna i pre ili kasnije sve ispliva na videlo.Tito je bio najvatreniji staljinista i Staljin je za njega i njemu slične bio sve i svja !
Jedan od bitnih momenata njegovog života je španski građanski rat 1936 – 1939. godine.Nikada do kraja nije razjašnjeno da li je on tamo stvarno bio ili nije.Moje je lično mišljenje da jeste jer je to bio u tom trenutku jedan od najvažnijih zadataka za sve evropske komuniste pa i za jugoslovenske.Tito je nesumnjivo bio nepokolebljivo odani staljinista i time i pogodna ličnost za ukljanjanje nepodobnih i slobodnomislećih komunista i drugih levičara.Kako je to izgledalo u praksi vidi se iz podataka da su u Španiji za vreme građanskog rata levice i desnice ili ako vam se više sviđa tako fašista i naprednog sveta,izbijali pravi oružani obračuni među levičarima i to zbog nasilnog pritiska stranih i domaćih staljinista da se kompletna levica stavi pod Staljinovu kontrolu.A šta bi bilo da postavimo recimo pitanje Titovim obožavaocima šta je to njihov ljubimac radio u Španiji ? Nije valjda da ste toliko naivni da zaista mislite da je tamo išao da sa pištoljem u ruci juriša na frankiste ?
Pred sam Drugi svetski rat,pošto je uspešno uklonio sa svoga puta sve konkurente za mesto prvog čoveka jugoslovenskih komunista,Tito je konačno imenovan od strane svojih staljinističkih šefova za generalnog sekretara KPJ.Nesumnjivo je da je upravo on tu partiju,sredio,organizovao i pripremio za buduće burne događaje koji će uslediti 1941. godine.To je radio nemilosredno sprovodeći svoju volju.Ponašao se kao mali Staljin u svom oboru,uklanjajući sa svoga puta sve koji su mu imalo protivrečili.
Od 1939. do 1941. godine KPJ je na liniji pakta Staljin -Hitler to jest sporazuma dva totalitarna režima koji su sklopili njihovi ministri spoljnih poslova.Naknadne interpretacije i lagarije ne pomažu ništa da se jasno i glasno izgovori kako su jugoslovenskim komunistima u te dve godine najveći neprijatelji bili Engleska,Francuska i SAD a da su im nacisti i fašisti ako ne prijatelji i drugari bili daleko manje važni.Najvažniji zadatak u Jugoslaviji im je bio da sruše kraljevinu što će i početi da rade 1941. godine koristeći narodnu nesreću da bi sproveli revoluciju i uveli komunističku diktaturu staljinističkog tipa.
nastaviće se….
Istorija plus 