Obično imam averziju prema svemu što ima nastavke.Moje je iskustvo da to po pravilu nikada ne dosegne onaj nivo koji je imao prvi deo.Nekako mi to uvek liči na neku vrstu švercovanja.Nećeš da smišljaš novo pa hajde onda da još malo eksploatišemo fore i fazone iz prvog dela.Kandže,prvi deo su solidan roman,prepun energije.Roman koji se bavi sudbinom mladog čoveka za vreme devedesetih godina u Srbiji,zemlji radioaktivnog sunca.Ovaj drugi deo bi da nastavi tu priču u izmenjenim okolnostima početka 21.veka.Junak „Kandži 1“ je sada već skoro duplo stariji i bavi se dilovanjem droge za svog šefa Kikija.Glavni klijent im je popularni pisac Šestić.Svi oni zajedno ali i posebno upadaju u razne neprilike u postpetoktobarskoj Srbiji,zemlji kolektivne mimikrije gde svi glume i to glume loše.Najviše glume da im je zapravo dobro i da se zezaju a zapravo životare u najgoroj pustari Evrope.Tu situaciju će promeniti nova droga AV – AV (gle to su sada nečiji inicijali ali roman je napisan pre nego što se ovaj pojavio 🙂 ),koju naš glavni junak masovno deli svima od omladine do penzionera što prouzrokuje da se konačno svi počinju ponašati iskreno i bez foliranja.
Sama ideja romana mi se zapravo dopada.To vidim kao nekakvu reakciju razočaranih generacija koje su se borile da jedno đubre ode sa vlasti a umesto toga dobile su još goru đubrad.Srpska omladina 21.veka u romanu prezire i to sa punim pravom svet svojih roditelja i počinje da ga uništava (kako to pročitajte sami).Srbija je jedna velika psihijatrijska ustanova koja će biti uništena ali će ludaci preživeti ( na žalost).
Ako nešto valja u ovom romanu to je zapravo ona skrivena poruka autora: „Ne verujte deco svetu koji vam ostavljaju vaši roditelji.Stvorite svoj svet.Ne dozvolite im da vam se pridruže dok ne obavite to što želite jer se ne sipa novo vino u mešine stare.Budite drugačiji od svojih roditelja.“
Lično,ne osećam oduševljenje kod romana koji se bave sadašnjim vremenom.Šta ću,to je lični ukus istoričara.Da bi me nešto iz vremena sadašnjeg istinski zainteresovalo mora da ima žestoku energiju,da me dobro prodrma,kao što me je prodrmao pank polovinom osamdesetih godina 20.veka.E to ovde ne osećam.Ideja postoji,priča postoji ali mi je realizacija mlaka.
Zato dragi roditelji današnjih školaraca.nemojte ih potcenjivati.Sve te likove i likuše koji skajpuju,fejsbuče,prepričavaju drugovima i drugaricama šta rade stariji i maštaju o lovi i slavi.Nemojte da se iznenadite kada vas budu zadivili zapalivši vaš svet i stvorivši neki sasvim novi i bolji.
Ideja dobra,priča postoji ali fali energija.Od jedan do deset neka bude četvorka.
Đorđe Milošević
Istorija plus 