Zašto sam želeo da pročitam „Srce tame“ ? Razlog je odličan film Frensisa Forda Kopole „Apokalipsa danas“ koji je snimljen 1979. godine.U filmu glume između ostalih Marlon Brando i Martin Šin.Priča se vrti oko vijetnamskog rata i njegovog uticaja na američke vojnike ali je zapravo priča o dubinama ljudskih duša.Film je snimljen po motivima dela Džozefa Konrada – „Srce tame“.Poželeo sam da vidim šta je to Kopola našao u toj kratkoj pripoveci a što ga je toliko motivisalo da napravi tako dobar film.
Priznajem da sam o Konradu kao piscu jako malo znao.Poreklom iz Poljske, sticajem životnih okolnosti postao je britanski pisac.Rođen je 1857. a umro 1924.Ovo delo je napisao 1899 – 1902. godine.
Vreme u kome je delo nastalo je vrhunac doba kolonijalizma.Doba kada je bogati Evropljanin poželeo da bude još bogatiji otimajući od slabijih afričkih naroda njihovu zemlju i sve što ta zemlja ima.Nije slučajno jedan od glavnih junaka gospodin Kurt, englesko-francuskog porekla jer to su dve najznačajnije nacije kada je reč o sticanju kolonija po svetu.
Da li je to samo priča o mraku kolonijalizma ? Površnim čitanjem reklo bi se da jeste.Vidi se namera autora da nam to jasno stavi do znanja.Radnja se dešava u Africi,gde se kolonizatori bogate na slonovači koje im nikada nije dosta.Jedan od upravnika ispostava za eksploataciju prirodnih dobara,gospodin Kurt je zapravo smetnja njegovim šefovima jer radi mimo sistema.Iako postiže dobre rezultate,on je neka vrsta opasnosti jer nije pod kontrolom ! Nalazi se duboko u nedođiji a do njega se samo može doći ploveći rekom.Kažu da je inspiracija za to bila reka Kongo.
Kada opisuje prirodu Konrad je,zanimljivo opisuje uvek kao umornu,depresivnu sredinu iz koje otiče život a isto tako opisuje i ljude,pogotovo crne Afrikance.Oni su živi ali kao da nisu jer im je duša isisana,uništena i zaražena zlom koje su doneli kolonizatori.
Svi putevi nekuda vode a posebno putevi reka jer reku usmeravaju neke druge sile,za nas neuhvatljive a ne čovek.Meni je bilo predivno podsećanje na tu činjenicu da je reka akter istorije ali i put u ovom slučaju, put koji vodi u srce tame.
Atmosferu u kojoj se zatiče čitalac dobro opisuje sledeći citat iz knjige:
„I najzad,klizeći neprimetno po nebeskom svodu,sunce se spusti nisko i od usijano – belog postade mutno -crveno,bez zraka i bez toplote,kao da će se odjednom ugasiti i umreti čim ga dodirne ta pomrčina što se nadnela nad ljudskom gomilom.“
Pošto se gospodin Kurt ne uklapa u namere njegovih šefova,glavni junak pripovetke dobija zadatak da se sa posadom odveze rekom do njega i da vidi šta se to sa njim dešava.O njemu se priča da se odmetnuo,da radi na svoju ruku i za sebe a ne za svoju kompaniju i svoje šefove,da je poludeo,da je podivljao,da je okružen domorocima koji ga obožavaju poput Boga itd.
Brod se kreće tom velikom,moćnom,tamnom rekom.Svetla se pojavljuju uz obalu kao neka vrsta putokaza ili je možda to mamac ka srcu tame ?
Čitalac polako shvata da iako kolonizator ima moć da ubija i bez oružja,postoje i mesta i situacije u kojima je nemoćan jer je to prostor gde ne vrede ni puške,ni novac.To je prostor gde vlada tišina,gde i najveća buka domorodaca kolonizatoru zvuči kao jeziva tišina.Ta tišina je kao tama,nepristupačna,neshvatljiva a čovek se oseća kao da leži na dnu ponora gde sunce nikada ne dopire.
Šta će se desiti sa brodom i da li će pronaći godpodina Kurta to neka čitalac sam pročita.
Kvalitet Konradovog dela su zaista divna upotreba reči.Poneke rečenice su prava remek dela.Može se i ovako reći -Sirovom snagom se ne možete naročito hvaliti ako je imate jer je vaša snaga posledica tuđih slabosti.
Dobro je i kada se prepoznate u nekim rečima.Ja sam se prepoznao u tome kada Konrad kaže o glavnom junaku da je kao mali voleo mape,sanjajući o istraživanjima širom sveta a isto tako i o čudnovatim,tajnim i magičnim knjigama koje bi nosili i na kraj sveta.
Voleo bih da mogu da se poistovetim sa sledećom rečenicom autora:
„Verujte mi da mi je bilo tako teško prekinuti čitanje kao da sam se morao otisnuti iz utočišta nekog starog i postojanog prijateljstva.“
To ipak ne mogu jer ne mislim da je u pitanju remek delo.Ovde mi smeta to što je ovo kratka forma za tako dobru ideju.Ovde mi fali još,još,još reči i rečenica.Možda nije trebalo da gledam film 🙂
Ocena od jedan do deset – pet !
Đorđe Milošević
Istorija plus 