Publije Elije Trajan Hadrijan rođen je 76. godine nove ere.Postao je rimski car godine 117. a umro je 138.Na prestolu je nasledio cara Trajana.
Kao imperator bio je protivnik novih ratova i teritorijalnih ekspanzija a vladavina mu je uglavnom protekla u miru.Umesto ratova težio je učvršćivanju postojećih granica.Izvršio je promene u civilnoj upravi carstva.Za vreme njegove vladavine uređen je pravni sistem države.
Hadrijanova palata
O ovom rimskom imperatoru roman je napisala francuska književnica Margerit Jursenar(1903-1988).
Margerit Jursenar nas vodi u doba koje je Flober opisao kao period kada starih rimskih bogova više nije bilo a Hrist još nije postao to što je danas.To je doba od Cicerona do Marka Aurelija kada je postojao samo čovek !
Čovek sa svim svojim vrlinama i manama govori nam svoje uspomene u obliku dugog pisma svom nasledniku.
Prema onom što znaju istoričari Hadrijan je bio dobar imperator ali nije bio bez mana.Reči koje mu autorka romana stavlja u usta deluju tako realno da nam se čini da je to neki istorijski izvor.
Možda pravi Hadrijan i nije bio takav kakvim ga zamišlja Margerit Jursenar,možda je sve što je napisala samo njen san o tom čoveku,stanje gde se sve menja i boje i gustina i ritam disanja i ljudi koji nas okružuju.A možda se sa druge strane ipak treba rukovoditi onim da kada se sve složene računice pokažu pogrešne,kad ni sami filozofi nemaju više šta da nam kažu,oprostivo je okretanje slučajnom cvrkutu ptica ili dalekoj protivteži zvezda.
Čitati ovu izuzetnu knjigu znači putovati ne samo raznim predelima Evrope,Azije i Afrike,ne samo kroz imena,ličnosti,razmišljanja,stavove nego i kroz dušu jednog čoveka,dušu koja je simbol jednog vremena,koje još uvek živi i u nama i oko nas.
Hadrijan Margerit Jursenar nipošto nije prikazan kao čovek bez mana ali kako se kaže čisto zlato poštovanja meko je ako mu se ne doda određeni surogat legure straha.
Roman se može čitati i kako neka vrsta lekcije o etici vladanja i samog ponašanja.Govori nam čovek-imperator koji mrzi gladijatorsko nasilje,prijatelje prima stojeći da bi im iskazao poštovanje i čovek koji smatra da zlo potiče iz činjenice da imamo sramno bogate ljude i mnogo očajno siromašnih.Ipak to je čovek koji ume da se ponaša makijavelistički i da popušta masama kad je to potrebno jer zna da ljude vređa kad neko nipodaštava ono čemu se oni raduju.
Šta nam ostaje od Hadrijana ?
Kako se kaže u predivnim poslednjim rečenicama romana:
„Naše knjige neće sve propasti,nekoliko ljudi će misliti,raditi i osećati kao mi a plemenite narode će istorija duže pamtiti.“
Predivan roman.Čista desetka !
Istorija plus 