Jeste,lako ih je zavesti ali je potrebno pronaći ključnu reč koju zatim gebelsovskim metodama treba ponavljati do besvesti.Krajem osamdesetih godina, Srbe u Jugoslaviji apsolutno je zaveo Slobodan Milošević.Sve negde do pred kraj 1989. godine na prste su se mogli prebrojati njegovi protivnici i kritičari među Srbima.Ogromne mase je izvodio na ulice i trgove.Stariji se sećaju mitinga u Beogradu i mitinga na Kosovu polju.To je bila ogromna masa ljudi.Milioni su pošli za njim i bili spremni da ga slede ne razmišljajući o posledicama.On je u pravom trenutku rekao u simboličnom smislu reči : „Srbi na okup !“ i to je maksimalno upalilo.Znao je vrlo dobro da će se komunistički režim,onakav kakav je do tada bio srušiti vrlo brzo i požurio je da preduhitri eventualnu pojavu nekog političara koji bi zaigrao na kartu nacionalizma.Međutim samo po sebi to ne bi bilo dovoljno za toliku podršku.
Mislim da je ključ uspona svake autoritarne ličnosti i stvaranja autoritarnog režima kada se političar pozicionira između, u tom trenutku dve glavne političke opcije i to tako da nijedna ne prevagne previše.To znači koristi se sve i sa jedne i sa druge strane što pomaže učvršćivanju vlasti.
Na to se nadovezuje i to da onaj ko želi izgraditi autoritarni režim mora apsolutno poznavati mentalitet naroda kojim želi da vlada.
Slobodan Milošević je probudio srpski nacionalizam i učinio ga državnom politikom ali nije presekao vezu sa starim komunističkim režimom.Njegova priča bila je otprilike sledeća: Komunistička diktatura je u principu bila ok ali ne valja što Jugoslavija nije srpska Jugoslavija.Srbi treba da budu glavni u zemlji i sve će biti u redu.
Ta priča je upalila i više od deset godina mi smo u Srbiji imali autoritarni režim-(Oblik vladavine u kojem izvršna vlast nije pod kontrolom parlamenta, već se oslanja na politički autoritet jedne osobe i poruku upućenu masama na koju se ta osoba stalno poziva. Autoritarni režim karakteriše zapovedni tip političkog odlučivanja, a zasniva se na konsenzusu oko poruke na koju se ta osoba poziva. Takav režim nije sam po sebi diktatura ili autokratska vlast ali u bilo kojem trenutku može prerasti u diktaturu, autokratsku vlast ili totalitarni režim.)
Zahvaljujući tadašnjoj opoziciji koja je pokušavala da mu oponira non stop igrajući na njegovom terenu umesto da ga natera na svoj on je opstao.Opstao bi možda i više da nije poludeo od ljubavi prema samom sebi pa je stanje postalo neizdrživo a srušen je tek 2000. godine i to više uz pomoć inostranstva nego tzv. 5. oktobrom jer da se čekalo na Srbe da ga sruše taj bi vladao do smrti.
E sad u Srbiji 2015. godine opet imamo posla sa autoritarnim režimom.Opet imamo čoveka koji je u pravom trenutku zaigrao na prave karte ! Te dve karte su „Hapsi !“ i „Reforme !“ Nekadašnja Srpska radikalna stranka je mada često nadomak vlasti bila nemoćna da se te vlasti dokopa upravo zato jer je Šešelj tvrdoglavo insistirao na jednoj politici koja je većini ipak bila neprihvatljiva.A onda je povučen katastrofalni potez od strane rukovodstva DS-a,partije koja je bila apsolutno opijena svojim boravkom na vlasti i čiji su kadrovi često bili ogrezli u bahatosti pa i u postpetooktobarskom lopovluku.Pomogli su da se stvori Srpska napredna stranka,partija koja je uletela tačno u međuprostor,među onaj centar koji je bio kolebljiv između DS i nekadašnje SRS.Napuštena je ali ne sasvim (to je ključno) tvrda retorika nekadašnjih radikala a od DS-a je preuzeta priča o Evropskoj uniji.Uz pomoć toga je uspešno osvojena vlast.Nakon toga u prvi plan dolazi današnji nosilac autoritarnog režima ( ne spominjem ga imenom jer je samo pominjanje njegovog imena takvom liku već neka vrsta reklame koja ga uzdiže još više).Povikao je – „Hapsi !“.To što ni dan danas onaj tajkun na osnovu čijeg je hapšenja dobio tu silnu podršku i dalje sedi na slobodi nije važno.Važan je efekat ! Masa mora da se drži u stanju konstantne naelektrisanosti( to su rečenice tipa – Uhapsićemo,strpaćemo u zatvor,isteraćemo pravdu i tome slično.Jeste li zapazili sve u budućem vremenu).Povikao je i „Reforme !“.To što od tih reformi do sada nismo videli mnogo nije važno,važno je kao i u prvom slučaju masu držati u napetosti i obećavati,obećavati,obećavati.
Na ruku takvom režimu ide slaba,bezidejna opozicija,dodatno medijski linčovana koja je bukvalno pred nokautom i nikako da shvati šta ju je snašlo pa se ili udvara glavnom baji ili liči na Kalimera (Nepravda,nepravda i tome slično).
Pa kako onda izaći iz ovog kruga ?
Kada se kod Srba masa jednom zalepi za nekoga da bi se odlepila(bez obzira šta radi),potrebno je ili vreme ili neka drastična promena u svetu (koja nije na vidiku) ili pojava nekog inteligentnog protivnika (ni to baš nešto ne vidim).Tako da nam preostaje jedino da čekamo pojavu novih ljudi.No ničija nije gorela do zore,stara je i dobra poslovica pa će tako biti i u ovom slučaju.Ono što pokazuje koliko je ta vlast zapravo bez obzira na veliku podršku koju trenutno uživa zapravo ranjiva je to što se svim silama trudi da kompletira svoju vlast.Te mrvice koje tu i tamo drži DS su zaista simbolične.Kakva je to vlast u Vojvodini sa simboličnim nadležnostima ? Dakle vlast oličena u čoveku koji očigledno uživa gledajući sebe u ogledalu ipak strepi,strepi od pojave novih ideja jer sa ovakvom opozicijom boravak na vlasti im je zagarantovan.Zato se više boje svakog drugačijeg mišljenja koje ne dolazi direktno iz sfere političkih partija a to su razne profesije,sindikati,novinari,radnički štrajkovi,pisci.E tu ne zna kako će jer ne zna iz kojeg pravca da priđe i tu je šansa.
Istorija plus 