Бранио сам „Младу Босну“ 1.део

У Србији се на жалост направи толико мало серија и филмова са историјским садржајем да је право задовољство када се тако нешто појави с времена на време.
Одгледао сам прву епизоду серије и морам рећи да је јако добро за почетак.Има додуше мана и препознатљивих решења али је генерално сасвим добро направљено.
Почетна сцена,документарни снимци скидања плоче из априла 1941. године можда баш и нису најсрећније решење јер би претпостављам требало да сугеришу неки континуитет између Аустро-Угарске и нацистичке Немачке што је ипак претерано. Слично је било решење у филму о атентату из времена комунистичке Југославије када је сугерисан континуитет између „Младе Босне“ и партизанског покрета у Другом светском рату што је такође неозбиљно.Но ако је намера била да то послужи као образложење за хапшење адвоката „Младе Босне“ Цистлера од стране усташа у Загребу онда је ок.
Мало је Ракочевић неаутентичан као старији господин али не мари 🙂
Драго ми је да сам видео и моју суграђанку Ивану Јовановић у улози Цистлерове жене.
Занимљиво је решење које изоставља сам Принципов атентат.То значи да је акценат на другим стварима а то је постављање лествице јако високо па тек треба да видимо да ли ће режисер то успети да прескочи ?
Прича да је Сарајево било празно током посете Франца Фердинанда не одговара истини,барем према ономе што се зна из извора.Итекако је било масе на улицама.Но одговора истини да је полиције било зачуђујуће мало !
Некако ми је та сцена бацања бомбе од стране Чабриновића мањкава,лоше решена али то је само детаљ.
Нисам баш у току како се Чабриновић држао током саслушања но овде је приказан као малко приглуп и наиван док је за Принципа речено да је имао „топле очи“ – патетика на квадрат !
Свиђа ми се бацање акцента на анархизам атентатора.Сасвим је на месту њихово приказивање као Југословена.Казамати где су мучени су одлично снимљени као и сцене мучења(сви атентатори су језиво мучени) а и дивљање руље по сарајевским улицама након атентата (мада је то могло и оштрије и дуже јер се ту свакако дешавало свашта и све форме насиља)
Апсолутно је тачно да је Принцип био катастрофалан стрелац на обуци у Београду па ипак је кад је требало погодио иако му то није било баш јако тешко јер је по причама шофер због „тобожње“ грешке буквално стао аутом испред њега.
Део о тобожњем сусрету Иве Андрића и Принципа је по мени чиста фикција.Колико је мени познато јуна 1914. године Андрић је био у Кракову где га је и затекла вест о атентату те никако тада није могао да се сусретне са Принципом.
По ономе што знам они се уопште ни раније нису познавали,нити ће се икада упознати.Не смем то да тврдим али мислим да је тачно.Ето признаћу да грешим ако ме неко аргументима разувери.
Сцена када стражар да заплаши пуца у отворени решеткасти прозор у ћелију где је Принцип је апсолутна фикција и јако лоше решење.Па зар ико верује да је усред истраге стражарима дозвољено да се тако зафркавају са најважнијим оптуженим ?
На крају део о томе да је Мухамед Мехмедбашић успео да побегне у Црну Гору је тачан иако се не наводи да он из страха није на крају сам покушао атентат.Биће убијен од стране усташа након мучења у Другом светском рату,мислим 1943. године.
Све у свему,почетак није лош.Шта ће даље бити видећемо.