Da li je to bila revolucija ili nešto drugo ? Gledajući sa ove distance od 15 godina,mislim da je to što se desilo 5.oktobra 2000. godine bila najobičnija predstava u kojoj je glavna promena bila zamena vladajuće kaste iz reda režima Slobodana Miloševića sa vladajućom kastom iz reda DOS-a (Demokratske opozicije Srbije).Naravno da to tih dana nije tako izgledalo i ja se vrlo dobro sećam i svog i oduševljenja većine ljudi koje sam poznavao.Svi smo bili puni nade,pogotovo mi koji smo najlepše godine utrošili na borbu protiv jednog nakaznog i banditskog režima koji je unazadio Srbiju i naneo ogromnu štetu svim njenim građanima a i svim narodima bivše Jugoslavije.Godine 1990. ja sam imao dvadeset godina i sve do njegovog pada ja sam se konstantno i na sve moguće načine borio protiv tog režima.Podmetao sam često svoju glavu ne razmišljajući o opasnostima i svaki put kada bih odlazio na neki miting ili demonstracije ja sam očekivao da će se režim srušiti i da ćemo konačno početi živeti normalno kao naši vršnjaci u normalnim evropskim zemljama ili normalnim državama sveta.Umesto toga, režim je opstao čak deset godina.Onda kada je moja generacija trebala da živi,da uživa u životu,da ide na koncerte,da putuje po svetu mi smo se trošili na borbu protiv režima.Nisu baš svi bili tako aktivni.Mnogi su sa tim i takvim režimom paktirali za neke svoje sitnije ili krupnije interese.Mnogi su poverovali u laži i obmane a mnogi su iz straha i kukavičluka ćutali.
Ja danas mislim da je režim Slobodana Miloševića pao onog trenutka kada je postao u očima velikih sila neodrživ.Nemojmo zaboraviti da su zapadne sile u jednom trenutku Slobodana nazivale faktorom mira i stabilnosti a rusku podršku je imao maltene stalno.Onog trenutka kada je procenjeno u Vašingtonu i Moskvi da je režim neodrživ,ovi prvi su uložili novac u njegovo rušenje a ovi drugi mu uskratili podršku i tako je režim pao.Režim a ne sistem i zato što je sistem sa novim akterima na vlasti uglavnom preživeo.Praktično iste aktere koje smo gledali tada,gledamo i sada.Jedina razlika je što su neki napredovali u hijerarhiji a neki su se povukli ali stvarno novih lica nema.Nije značajnije dotaknut ni politički sistem a o promenama u glavama tek nema govora jer i dalje imamo osnovni problem što u Srbiji autoritarni režim sa skoro neograničenom vlašću pojedinca može sasvim lepo da funkcioniše.To je trebalo rasturiti 6.oktobra ali to se nije dogodilo.
Tog šestog oktobra 2000. godine dogodilo se na žalost nešto drugo.Mi tzv. radikalniji elementi DOS-a iz svih stranaka bili smo zato da Slobodan završi kao Čaušesku ili da mu se barem sudi i to odmah.Umesto toga odmah ga je uzeo u zaštitu ruski ambasador i uz saglasnost nove vladajuće kaste ili barem njenog većeg dela a posebno Vojislava Koštunice sačuvao ga od progona.Time je izazvano prvo veće razočaranje.To je odmah dovelo i do podela u DOS-u koje su eksplodirale vrlo brzo,već nekoliko meseci kasnije.
Nije mi se to dopadalo ni tada a ne dopada mi se ni sada nakon 15 godina ali mnogo više od toga me je ogorčilo bogaćenje i bahaćenje nove vladajuće kaste.Čitava bulumenta lopova i kriminalaca se nazivajući se ekspertima i stručnjacima uvukla u redove DOS-a i odmah počela sa lopovlucima svih vrsta.Mnogi su se basnoslovno obogatili a da pre 5.oktobra 2000. godine nisu imali ni milioniti deo od onoga što su stekli posle 5.oktobra.
Nervirali su me ti likovi poput Dinkića ili Čanka koji su odjednom postali bogati ljudi a sećao sam ih se pre 5.oktobra vrlo dobro,posebno Čanka,koga sam i lično poznavao.Bahaćenju nije bilo kraja.Posebno su u tome bili tragikomični mali liderčići DOS-a iz manjih stranaka koji su žurili da napune svoje džepove dok još igraju na glavnom terenu.U vrhovima svih stranaka DOS-a nakotili su se basnoslovno bogati ljudi koji su sada morali da zadovolje i one svoje sponzore koji su ih pomagali za vreme režima Slobodana Miloševića.Tako je počela nova tajkunizacija Srbije.Jednu tajkunsku ekipu smenila je druga tajkunska ekipa ,eto to vam je bio 5.oktobar -velika rokenrol prevara i izneverena nada.
Nije ni Zoran Đinđić bio imun od te atmosfere,no on je barem pokušao da nešto menja.Nije bio bez mana i bio je premazan svim bojama ali je za razliku od drugih iz DOS-a pokušao da sprovede neke promene.Zato je i ubijen.
Nakon njegove smrti sve je otišlo u katastrofalno lošem pravcu.Dobili smo prvo obožavanje Koštunice,pa obožavanje Tadića uz konstantno zaduživanje zemlje.I demokrate koje danas kukaju protiv zaista kriminalno lošeg režima Aleksandra Vučića treba da se prisete kako su se bahatili posebno od 2008 do 2012. godine i šta su sve radili.Nije baš bilo med i mleko kaako to danas hoće da predstave.
Vrlo brzo je potrošena sva energija i sva nada koju smo ulagali u 5.oktobar 2000. godine i naša nada u bolji život.Mi koji smo to radili iz idealizma i u veri da menjamo stvari na bolje ne tražeći ništa za sebe i ne zahtevajući fotelje,upravne odbore i skupo plaćene funkcije imamo pravo i obavezu da posle 15 godina kažemo sledeće:
PREVARILI STE NAROD ! IZNEVERILI STE NJEGOVA OČEKIVANJA ! DANAŠNJI KRIMINALNI REŽIM ALEKSANDRA VUČIĆA JE DIREKTNA POSLEDICA SVEGA ŠTO NISTE UČINILI ZA TIH 12 GODINA VLASTI !
No uveren sam da će uvek biti ljudi koji misle svojom glavom i koji neće pristajati na manipulacije i biće spremni da se bore protiv nepravde,za istinske i stvarne promene.
Istorija plus 