Motivaciju da napišem ovaj tekst dobio sam kada sam čitao polemike svojih prijatelja na društvenim mrežama povodom 35 godina od smrti Josipa Broza Tita.
Za početak da malo govorim rečnikom koji je neka vrsta ulaznice za misaoni svet većine od onih koji bi da polemišu o Titu.
Ja sam rođen 1970. godine u državi koja se zvala Socijalistička federativna republika Jugoslavija a čiji je predsednik bio Tito.Moji roditelji nikada nisu bili članovi komunističke partije,niti su za nju radili po zadatku van partije.Moj otac je često privođen na tzv. informativne razgovore u policiju a verovatno i u DB zbog raznih kako su to oni okarakterisali „izgreda“ kao što su zamislite slavljenje Srpske nove godine,Božića ili slave.Tada to znate nije bilo u modi,niti trendi kao danas.Moja majka potiče iz porodice u kojoj se redovno išlo u crkvu i redovno su se slavili svi verski praznici.Ni jedan, ni drugi deda nisu bili komunisti.Niko od mojih direktnih predaka nije bio komunista.To govorim ovima što mrze Tita.
Sa druge strane,i jedan i drugi deda su bili u partizanima.Jedan je kao zemljoradnik iz sela pored gradića Nevesinja mobilisan u partizansku vojsku krajem 1944. godine i ranjen je kao borac 29.hercegovačke divizije negde u zapadnoj Hercegovini,1945. godine u borbama sa ustašama.Drugi je kao stolarski radnik iz grada Sombora u Vojvodini takođe mobilisan u partizansku vojsku krajem rata(1945)a zadatak mu je bio popravljanje porušenih mostova i drugih objekata po Slavoniji.To govorim ovima što obožavaju Tita.
Što se mene lično tiče,jeste,nosio sam crvenu maramu na priredbama(svi su je nosili),učestvovao kao dečak na raznoraznim proslavama kojima se slavio komunistički režim, recitujući stihove,učestvovao sam i na takmičenjima iz istorije koja su se zvala „Tito-revolucija -mir“ i kažu da sam bio vrlo dobar u tome(jednom čak stigao do 4 ili 5 mesta u Vojvodini).Još kao vrlo mali mnogo sam čitao o partizanskoj borbi,o ratu,o istoriji uopšte.Bogu hvala moji roditelji su me podsticali da što više znam i ja sam im na tome zahvalan.Sećam se jednom je bila neka proslava u somborskoj sportskoj hali „Mostonga“,valjda se slavila godišnjica Batinske bitke (novembar 1944.godine).Imali smo zadatak, jedna devojčica i ja da pratimo nekog generala pred špalirom postrojenih i uparađenih pionira ali smo zeznuli stvar i nismo ispoštovali protokol do kraja i posle toga smo dobili ozbiljne grdnje od organizatorke (neke vatrene režimlijke 🙂 ).Ovo govorim onima što obožavaju Tita.
Kada sam porastao,Tita već nije bilo među živima.Bilo je to posttitoističko doba u Jugoslaviji tzv.osamdesete i to njihov drugi deo 1985-1989.Moji roditelji su bili tada već uveliko razvedeni,živeo sam sa majkom ali su me oboje odgajali tako da uvek mislim svojom glavom.Trudili su se da me sačuvaju od preranog sazrevanja ali ja sam mnogo čitao već tada.Čitao sam i knjige i štampu.Kupovao sam one novine koje su se isticale kritičkim tonovima prema režimu.I što sam više čitao sve sam više shvatao da postoji i drugačiji pogled na svet,da je sve što smo u školi učili itekako podložno preispitivanju.Kao srednjoškolac sa recimo 17,18 godina bio sam mnogo zreliji od većine svojih vršnjaka iz razreda u smislu poznavanja literature i štampe.Za sport sam bio uvek duduk,totalni antitalenat,fizički sam bio onako dečačkog lika i prilično povučen i stidljiv ali sam zato mnogo,jako mnogo čitao.Sećam se u trećem razredu srednje škole u jednom sastavu sam kritikovao nošenje štafete Titu,kritikovao sam bogaćenje pod firmom zasluga za narod.Tada je već komunistički režim bio na izdisaju ali nemojte misliti da je to bilo naivno.Kada sam jednom došao u školu noseći krstić oko vrata digla se tolika dreka i dževa da me umalo nisu izbacili iz škole.To vrlo dobro znaju moji školski drugovi iz tog perioda.Završetak srednje škole se poklopio sa krajem osamdesetih.Otišao sam na služenje redovnog vojnog roka i tu rasčistio sa iluzijama o tom režimu.Deda sa mamine strane mi je umro 6.februara 1990. godine.Ja sam se tada nalazio na karauli Rateče kao graničar ( to vam je tromeđa Slovenija,Austrija,Italija).Nisu me pustili na sahranu rođenog dede !!! Baš tada se raspao poslednji Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije i uveli su nam vanredno stanje na granici.Imao sam sve razloge ovog sveta da zamrzim i komuniste i komunizam i taj režim ! Ovo govorim onima što mrze Tita !
Đorđe Milošević
nastaviće se…..
Istorija plus 