„Divni,novi svet“ – Oldouz Haksli

Oldouz Haksli je engleski pisac a ovaj roman je napisao 1932. godine.To je za priču jako važno jer je naprosto fascinantno koliko je pisac predvideo dobar deo sadašnjice u kojoj živimo a ono što je opisao a što trenutno još ne postoji, najverovatnije će postojati u bližoj ili daljoj budućnosti.
Ako ste kao i ja nezadovoljni svetom u kome živimo i svim njegovim prljavštinama,bićete iznenađeni kako je to sve još pre 80 godina ovaj autor opisao.
Haksli u svom delu opisuje efikasnu,totalitarnu svetsku državu u kojoj je svemoćna izvršna vlast političkih šefova i njihove vojske menadžera a koja kontroliše populaciju modernih robova koje nije,kao nekada potrebno prisiljavati jer oni vole svoje ropstvo !
Mediji uspešno ispiraju mozgove ogromne većine ljudi a ona manjina koja se sa time ne slaže primorana je da živi izolovano u modernim rezervatima.Ljudi se navode da vole svoju neizbežnu društvenu sudbinu i da se protiv nje ne bune.
Istina je lepa ali je još lepše ćutanje o njoj a sa time se većina stanovništva slaže.Droga zvana soma je dostupna svima a nauka zvana hipnopedija uspešno kontroliše svet.Politička i ekonomska sloboda je smanjena na minimum ali je zato seksualna povećana.Emocije nisu u modi,ne kaže se voditi ljubav nego imati se i to bez ikakve odgovornosti,bez emocija,bez ljubavi,kao mašine zarad čistog zadovoljavanja fizičkih potreba.
Ljudima se stalno govori da prošlost ne donosi ništa dobro,muzeji su zatvoreni,spomenici uništeni,stare knjige zabranjene.Stalno se govori da se živi u savršenom svetu u kome sve to nije potrebno.Ljudi se zatrpavaju novim stvarima,stalno se teraju da kupuju novo,novo i uvek novije i novije čime čovek postaje rob tehnologije umesto da tehnologija i nauka služe čoveku i imaju humanu ulogu,upravo je obrnuto.Podstiče se stalna potrošnja.Obnavljanje i krpljenje su omrznute reči.Istina nije važna,važna je udobnost i sreća ali ona lažna i prividna.Svet je globalizovan,postoji univerzalni jezik,jedan za sve,čak su i imena globalizovana (Mustafa Mond i tome slično.)
Društvo je organizovano tako da ljudima nikada ne dopusti da budu sami.Plemenitost i heroizam nisu poželjni jer podstiču na nekonformizam koji ugrožava temelje divnog novog sveta.
Postoje knjige i to mnogo knjiga ali su sve one u funkciji i službi globalnog novog svetskog poretka.Sve van toga je opasno i ljudima nedostupno a i oni sami izuzimajući retke pojedince nemaju puno želje da ih čitaju jer im se životi sastoje od hleba i igara.Drugim rečima oko 8 sati rada koji ne iscrpljuje previše,onda besplatna droga – soma ,plus igre,plus parenje po principu svako sa svakim i eto ti stabilnosti.Niko se ne buni…Ili možda ipak nije tako ? Ipak postoje buntovnici koji ne pristaju,osećaju da nešto nije u redu sa tim „savršenim svetom“.Insistiraju na svemu što je besplatno jer upravo to iritira vlastodršce koji forsiraju stalnu potrošnju.Odlazak u prirodu je otežan jer se skoro sve plaća ali nije nemoguć.Podstiče se isključivo sport za koji je potreban novac ali i to može da se zaobiđe.
Vera je za vlast odavno mrtva ali postoje ljudi koji su ubeđeni da Bog postoji i da je upravo njegova odsutnost način da ljude opomene.Postoje nekonformisti koji ugrožavaju taj lažni sistem.Kako kaže jedan od glavnih junaka: „Želim biti srećan na drugačiji način.Ja hoću Boga,hoću poeziju,hoću pravu opasnost,hoću slobodu,hoću dobrotu,hoću greh.Tražim pravo da budem nesretan i neću vaš surogat dubokih osećanja jer je to prevara !“
Međutim izboriti se sa divnim,novim svetom nije lako.To je poredak koji liči na santu leda (osam devetina ispod vode,jedna iznad) pa ipak se oni dole ne bune jer većina nema svest o tome šta je to dobro,šta je to časno,šta je to lepo.
Forsira se lažna fizička lepota,ljudi su podeljeni po kastama a svako ko poželi da se buni oseća se kao stranac što povećava predrasude i prezir mase prema njemu što rezultira usamljenošću i otuđenošću koje se teško podnose.Nije lako biti sam na jednoj strani dok je čitav stadion ljudi na drugoj.
Kažu da kvalitet knjige leži u njenoj sposobnosti da te dobro uzdrma i natera na duboko razmišljanje.Ova knjiga tu pogađa u sam centar.Za mene skoro savršeno štivo.Od jedan do deset ocenio bih sa devet zbog lošeg kraja koji ne pruža nadu da se iz pakla ipak moguće spasiti i zbog subjektivnog osećaja koji mi ne dozvoljava da zavolim nešto što nije povezano dublje sa prošlošću koja je meni toliko draga.Sve ostalo je pun pogodak.Pročitati obavezno !